Пет топографских недоумица у Русији због којих странац може да полуди

Moskva Agency
Ако ово не знате, можете промашити и отићи на другу страну, и то хиљаду километара (ни мање ни више).

За време Светског фудбалског првенства 2018. године Русију је посетило скоро пола милиона туриста. Странци су имали прилику да боље упознају нашу земљу јер су се утакмице одржавале у 11 руских градова, али су се суочили и са проблемима везаним за оријентацију у толико великој земљи.

1. Ростов на Дону VS Ростов Велики

Навијачи из Шпаније су уместо у Ростов на Дону отишли у Ростов Велики. Та два града су удаљена 1.300 км један од другог. Уместо трибина на стадиону Ростов Арена навијаче је чекао телевизор у малом бару. Сличан случај се догодио и швајцарским навијачима који су уместо Нижњег Новгорода стигли у Велики Новгород. Растојање између два Новгорода је 1.000 км. Од једног до другог града се аутомобилом стиже за 13,5 сати. Ростов на Дону и Нижњи Новгород су велики градови са више од милион становника, док су Ростов Велики и Новгород Велики мали историјски значајни градови познати по старој руској архитектури. “Мали имењаци” немају ни велике стадионе, ни аеродроме. Додуше, власти Великог Новгорода организовале су изгубљеним путницима екскурзију кроз град.

2. У Санкт Петербург са Лењинградске железничке станице

У Москви има 9 железничких станица: са Кијевске се иде у Кијев, са Казањске у Казањ. Са које железничке станице крећу возови са Санкт Петербург? Подсетимо се неких детаља из руске историје. Град Санкт Петербург је више пута мењао свој назив: од самог оснивања звао се Санкт Петербург, после револуције је добио име Петроград, после Лењинове смрти преименован у Лењинград, а после распада СССР-а враћен му је првобитни назив, али железничка станица је задржала совјетски назив, тако да се у Санкт Петербург путује са Лењинградске железничке станице.

3. Регије са именима непостојећих градова

Лењинградска област

У Руској Федерацији има укупно 85 субјеката (ентитета). Поред крајева и република има и 46 области. Већина њих је добила назив по централном граду: Москва – Московска област, Јарослављ – Јарославска област, Белгород – Белгородска област, док две области збуњују туристе. Утакмице су се одржавале у главним градовима Лењинградске и Свердловске области – Санкт Петербургу и Јекатеринбургу. Јекатеринбург је у совјетском периоду носио име револуционара Свердлова.

4. Смоленска и Арбатска VS Смоленска и Арбатска

Московски метро је изузетно једноставан за сналажење, али постоје неке станице које збуњују и Московљане. Ради се о станицама које се налазе на различитим линијама и нису повезане међусобно, а при томе имају исти назив. До неспоразума може доћи када су у питању станице Смоленска и Арбатска. Наиме, постоје две Смоленске и две Арбатске станице на линијама број 3 и 4. Да ствар буде још гора, једна линија је тамно плаве боје док је друга светло плаве. Руски језик за те две боје има посебне речи: «голубая» и «синяя».

Аеропорт без аеродрома

До озбиљног неспоразума може доћи због загонетног назива једне станице московског метроа. Драги туристи, запамтите, на станици Аеропорт нема аеродрома! Колико људи није стигло на авион због незнања! Додуше, некада овде јесте био аеродром, и то први у Руској империји.

Јесте ли ви имали слично искуство са руским топонимима?

Ако желите више информација о Москви и Московљанима, Русији и Русима онако како их види домаћин и професионални туристички водич који ради са српским туристима, пређите на Инстаграм налог аутора овог текста - ВОДИЧ.КРОЗ.МОСКВУ

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“