Колико кошта чум, номадска кућа узгајивача ирваса?

Getty Images
Само на први поглед може се учинити да номади своју преносиву кућу праве од материјала који се нађе при руци. Прави чум је заправо врло скуп, а новац треба сакупљати целог живота.

У ишчекивању бољих времена позивамо вас да пратите наше садржаје ДИРЕКТНО на порталу RUSSIA BEYOND НА СРПСКОМ или преко иновационог руског месинџера ТЕЛЕГРАМ.

Живот у кући која се сваког месеца поново прави, није лако ни замислити. А управо у таквим кућама живе аутохтони народи на крајњем северу Русије. Баш као и стотинама година уназад, многи од њих баве се узгајањем ирваса, селећи се са једног места на друго, заједно са својим преносивим кућама.

Како је направљен номадски чум и колико новца за њега треба да сакупи једна породица? Наш портал покушао је да пронађе одговоре на ова питања.

Кућа за сат времена

Чум је преносива кућа номада. На крајњем северу Русије зиме су дуге и хладне, нарочито у тундри, где има мало дрвећа, па чум мора да буде не само лак за склапање и селидбу, него и поуздан на ветру и врло топао. Конструкција је теоретски веома једноставна, у основи су јелове мотке, конусно постављене и покривене јелењим кожама зими, а лети церадом.

Градња чума 

Чум се поставља отприлике за сат времена. Тим послом обично се бави жена (2018. и званично је регистровано такво занимање – „чумработница“), али се данас ово правило не поштује како би се брже радило.

У чуму је централно место резервисано за огњиште, данас су то металне пећи које загревају кућу и користе се за припрему хране. Дим излази корз отвор на „крову“. Око пећи поставља се под, дрвене даске које се застиру јелењим кожама. У чуму се чак могу, ако за тим има потребе, направити и „собе“. У једном номадском станишту може бити неколико чумова, пошто узгајивачи ирваса данас раде у групама.

Када се мора на пут, све ствари се дан раније спакују и сложе на нарте (номадске саонице), а ујутру се расклопи и сам чум. Искусном узгајивачу ирваса за то је потребно
око пола сата времена.

Расклапање чума

Номади се врло често селе како стада ирваса не би појела сво растиње, кога и онако има мало у тундри. Зими то обично бива једанпут у три до четири седмице, а лети једном у недељу дана или две. Руте могу бити отприлике исте током године, па се у тундри локално становништво оријентише добро чак и без навигатора, мада поседују и савремену технику.

Узгајивача ирваса имају возила за кретање по снегу, електричне генераторе за пуњење телефона и ноутбукова, као и мобилне радио-станице како би у хитним случајевима могли да позову хеликоптере или спасиоце.


Како се купује чум?

Иако се све чини врло једноставно, чум је врло сложена и скупа ствар. Пре свега, пробајте да нађете дрво за чум у тундри, а за једну такву кућу потребно је од 25 до 40 мотки, у зависности од величине. Мотке нису вечне, оне повремено труле, и морају се мењати, а то кошта, или се бар подрезивати. Што је чум нижи то значи да је старији.

Као друго, потребне су јелење коже. Што више коже, то је кућа топлија, а породица се сматра богатијом. А ако се има у виду да се на Јамалу и Чукотки зими температура спусти педесет степени испод нуле, породице узгајивача ирваса јелење коже сматрају преко потребном инвестицијом и штеде за њих по неколико година, да би их касније остављали деци. Када нема коже чум се покривао „летњом“ церадом (до појаве овог материјала „летњи“ чум био је од брезове коре).

Просечно за један чум потребно је од 60 до 80 кожа, које по комаду коштају најмање десет хиљада рубаља (око 135 долара). Ипак, ни један узгајивач ирваса, не може себи да приушти толико коже одједном, јер му не би остало ирваса, а коже су потребне и за одећу и обућу.

И док су раније чум сами правили, данас млада породица узгајивача ирваса може да набави све што је потребно за прављење ове номадске куће у остатку земље. У просеку чум кошта око милион рубаља или 13 500 долара, а ту је зарачунат како грађевински материјал, тако и пећ за загрејање.


За те паре на северу може да се купи стан или сазида кућа у истим тим регионима. Многи номади заиста имају обичне станове у којима проводе одмор или живе када оду у пензију, Добијају их захваљујући државним олакшицама или субвенцијама. Али да би се радило у тундри, треба имати и преносиву кућу. Зато је за породицу најважније да скупи довољно новца за чум који користи већи део године. На Јамалу, главном региону за узгајање ирваса у Русији, 2020. године регионалне власти почеле су да издају младим породицама сертификате за изградњу чума.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“