Древне терасе у планинама Дагестана обликоване људском руком

Владимир Федоренко/Sputnik
Стотинама година уназад становници овог простора претварали су стене у плодне баште. Поменуто чудо може се видети и дан-данас.

Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, у ишчекивању бољих времена позивамо вас да пратите наше садржаје ДИРЕКТНО на порталу RUSSIA BEYOND НА СРПСКОМ или преко иновационог руског месинџера ТЕЛЕГРАМ.

Терасе Мачу Пикчуа и пиринчане терасе у Кини свакако су најпознатије на свету и слове за културну баштину. Међутим, земљорадња на степенастим терасама била је врло рано развијена и у Дагестану, републици на југу Русије.

У дубоким клисурама Кавкаских планина мештани су направили невероватан аграрни систем о коме се и данас не зна много.

Многа села у Дагестану смештена су у планинама, а њихови житељи имали су потребу да увећају плодно земљиште. Међутим, постављало се питање на који начин то учинити, када су свуда унаоколо само камене стене?

Због тога се и почело са прављењем тераса. На падине је доношена замља и учвршћивана каменим потпорним зидовима.

Терасе у Дагестану биле су намењене узгајању поврћа, воћа, пшенице и садњи вртова. Они су били потребни не само ради украшавања терена него и заштиту усева од сунца. Вртови су такође чували влажност земљишта.

Прве терасе појавиле су се на висини од 400 до 2500 метара, хиљадама годинама уназад, у време када су земљорадници све послове обављали својеручно. А укупна површина тераса у Дагестану износи око 150 хиљада хектара.

А како се ове терасе заливају, будући да су лета врло топла. Сва је прилика да су се падине напајале водом из канала које су прокопале локалне реке, или из система древних аквадуктова-олука који су такође водили према воденим резервоарима.

У совјетско време, када су у планинама грађене хидроцентрале, у клисурама су поправљани канали за наводњавање и уређиване старе терасе. Совјетски стручњаци истицали су компликована инжењерска решења древних житеља Кавказа

Највећи број тераса у Дагестану сачуван је данас у Гунибском и Дахадајевском рејону и простиру се високо у планинама.

Бројни житељи планина данас се селе у градове, па нема потребе да се узгаја све живо, од јечма до бресака. До села воде путеви а становништво се снабдева свежим прехрамбеним производима, па тако данас на многим терасама пасу краве или овце.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“