Древне терасе у планинама Дагестана обликоване људском руком

Терасе Мачу Пикчуа и пиринчане терасе у Кини свакако су најпознатије на свету и слове за културну баштину. Међутим, земљорадња на степенастим терасама била је врло рано развијена и у Дагестану, републици на југу Русије.

У дубоким клисурама Кавкаских планина мештани су направили невероватан аграрни систем о коме се и данас не зна много.

Многа села у Дагестану смештена су у планинама, а њихови житељи имали су потребу да увећају плодно земљиште. Међутим, постављало се питање на који начин то учинити, када су свуда унаоколо само камене стене?

Због тога се и почело са прављењем тераса. На падине је доношена замља и учвршћивана каменим потпорним зидовима.

Терасе у Дагестану биле су намењене узгајању поврћа, воћа, пшенице и садњи вртова. Они су били потребни не само ради украшавања терена него и заштиту усева од сунца. Вртови су такође чували влажност земљишта.

Прве терасе појавиле су се на висини од 400 до 2500 метара, хиљадама годинама уназад, у време када су земљорадници све послове обављали својеручно. А укупна површина тераса у Дагестану износи око 150 хиљада хектара.

А како се ове терасе заливају, будући да су лета врло топла? Сва је прилика да су се падине напајале водом из канала које су прокопале локалне реке, или из система древних аквадуктова-олука који су такође водили према воденим резервоарима.

У совјетско време, када су у планинама грађене хидроцентрале, у клисурама су поправљани канали за наводњавање и уређиване старе терасе. Совјетски стручњаци истицали су компликована инжењерска решења древних житеља Кавказа

Највећи број тераса у Дагестану сачуван је данас у Гунибском и Дахадајевском рејону и простиру се високо у планинама.

Бројни житељи планина данас се селе у градове, па нема потребе да се узгаја све живо, од јечма до бресака. До села воде путеви а становништво се снабдева свежим прехрамбеним производима, па тако данас на многим терасама пасу краве или овце.