Први кандидат за Дарвинову награду био је житељ бившег СССР-а, који је умислио да је екстрасенс, Едуард Френкељ. Он је тврдио да може да заустави превозно средство снагом мисли, а свима који су у то сумњали говорио да у ванредним ситуацијама његов организам постаје непобедив.
У почетку је „заустављао“ бицикле и аутомобиле, а касније и трамваје. Појављивао се испред возила у покрету, а када су се возачи заустављали да га не згазе био је уверен да је реч о еманацији његове снаге. На крају смислио је ново искушење, да заустави теретни воз у покрету.
На сајту награде наводи се да је машиновођа који је прегазио екстрасенса видео како је бацио ташну на земљу, и стао на пругу са подигнутим рукама и обореном главом. Машиновођа је покушао да заустави воз помоћу кочница за ванредне ситуације али није стигао.
Без обзира на то што је овај кандидат на сајту награде прозван Московским мародером, случај се догодио шест километара од Москве, у Хабаровску (зашто је мародер такође није јасно). Непознати мушкарац сазнао је да га жена вара, и у бесу покушао да жену и њеног љубавника дигне у ваздух, тако што је на вратима њиховог тајног састајалишта прикачио бомбу кућне израде. Али све је кренуло по злу и он је у ваздух дигао себе.
Једног топлог пролећног дана обичан московски грађевински радник бушио је темељ гараже у улици на југу Москве. Изненада примети нешто сјајно залепљено за сврдло које се брзо вртело. Он се сагну врло близу сврдла да види шта је и да то склони, али се у том тренутку јакна закачи за сврдло и смота му најпре руку, а одмах затим и читаво тело увуче у апарат за бушење. Када су колеге колеге зауставиле сврдло „само су ноге испод колена остале целе“, пише сајт награде позивајући се на непознату дневну новину. Нажалост, овакви случајеви у Русији нису реткост.
Едуард је био лопов који је обијао станове и крао све вредне ствари које би у њима пронашао. Крађа коју је предузео у новембру 2007. године није наговештавала ништа необично и неповољно. Касно ноћу Едуард је упао у стан тридесетогодишњег инвалида који је мирно спавао, узео све што је стигао и спремао се да оде, када се мушкарац изненада пробудио.
„Нисам могао да верујем својим очима! Нека тамна силуета стоји крај мог ноћног ормарића! Почео сам да вичем, а он ме је, инвалида, напао песницама! Нисам имао избора. Ударио сам га штаком између ногу, а он је испао кроз прозор. Хвала Богу да живим на првом спрату, и да он није погинуо“, навео је сајт награде речи жртве пљачке стана.
Жртви се учинило да је приликом пада лопову испало нешто из панталона. Како се испоставило, био је то тестис. Инвалид га је ставио у хладну воду и позвао хитну помоћ.
Непознати пролазник ускоро је пронашао окрвављеног лопова и позвао полицију. По речима иследника после указане лекарске помоћи лопов је почео да виче. „Вратите ми тестисе“.
Лекари су морали да му ампутирају мошнице, како не би дошло до гангрене.
Сергеј је још у детињству својој баки обећао да ће пронаћи еликсир бесмртности, како би она вечно живела. Због тога се од раног детињства занимао за хемију и биологију и школу завршио са одличним успехом и свим петицама. Како се на сајту награде истиче, примљен је на два факултета, Уралски државни универзитет и Медицински универзитет (тачан назив није наведен).
Међутим, наука је будућег лекара разочарала па је још на колеџу почео да лиже калијум цијанид са длана. Сматрао је да свакодневно треба да пије разне отрове како би ојачао своје тело и заштитио га од смрти. То је и био његов еликсир вечног живота. Јео је отровне гљиве у малим количинама и узимао арсеник позивајући пријатеље да чине исто то.
„Ја нећу умрети. Узимао сам отров годинама, и данас ништа не може да ме убије“, говорио је Сергеј.
Студент је једном приликом узео цијанид, један од најјачих отрова и осетио се лоше. Уместо да попије обичну воду, у чаши са водом растворио је остатке супстанце и испио добијени „еликсир“. Почео је да се грчи, пао у кому и умро. Његов га је отац после смрти окарактерисао као талентованог хемичара који је жртвовао себе за науку.
Имена јунака наредне приче као и њена предисторија и мотиви непознати су, али она је толико кратка и упечатљива, да је Дарвинова награда одлучила да лауреата прозове Варгас.
Варгас је био обичан варилац у Курганској области (два километра од Москве). Једног пролећног дана Варгас је одлучио да гурне апарат за гашење пожара у отписану артиљеријску хаубицу.
Не зна се шта се заправо догодило, али апарат за гашење пожара је у хаубици експлодирао, a комади метала који су излетели ранили вариоца у главу.
Двадесетдвогодишњи наставник физичке културе Јевгениј Чернов одлучио је да својој вољеној Јани Крјучковој приреди романтично вече на падини поред малог језера у Јеланском рејону у Волгоградској области. Заљубљени пар на задњем седишту аутомобила толико је страсно водио љубав да се возило силно тресло и на крају пало у воду.
Према писању Ura.ru, полиција је кренула у потрагу за паром тек пошто су њихове породице пријавиле нестанак.
Истражитељи су прво открили трагове гума, а затим из воде извукли Ниву са два леша. Обоје су се удавили, не успевши да изађу из кола, стоји на сајту Дарвинове награде.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу