Како у Русији изгледа црквено венчање и како се добија црквени „разводˮ?

@nata_photolife
Разговор са свештеником, тајна причешћа, пост и прилог цркви само су мали део онога што је неопходно за венчање у руској цркви. А раскид црквеног брака представља посебну перипетију.

Млада плавуша у белој хаљини са дугом провидном марамом на глави и младић смеђе косе у црном оделу стоје на средини храма са свећама у рукама. Свештеник у белој одежди чита молитве, а сведоци, младић у тамном оделу и девојка са цветном марамом, држе над супружницима црвене позлаћене круне.  

„Ово ми је други брак, из првог брака већ имам сина, а сада сам се удала за пријатеља из младости. Веома смо желели децу, али лекари су ми после првог порођаја поставили дијагнозу: неплодност. У једној цркви су нас посаветовали да се венчамо пре него што затражимо дете од Бога. Чим смо одлучили да се венчамо, у нашој породици су почела да се догађају чуда. И догађају се и даље“, присећа се 36-годишња Раиса Поздњакова свог венчања. Према њеним речима, управо после венчања и молитви успела је да роди још два сина.

За разлику од Раисе, многи Руси не верују да је црквено венчање неопходно. У Русији не постоји званична статистика о томе колико се парова венча у цркви, али 48% руских грађана је против увођења такве обавезе. Притом се и број бракова у земљи смањује. Према подацима руске Федералне службе за државну статистику за 2020. годину, на 770 хиљада бракова у Русији долази 564 хиљаде развода. Притом се преко половине парова венчаних у цркви разиђе, објавила је РИА „Новостиˮ, позивајући се на изјаве православних свештеника.  

Како изгледа обред који губи на популарности, ко не може да се венча у цркви и како се може раскинути такав брак?

Дозвола и припрема за венчање

2017. године на сајту Московске епархије Руске православне цркве појавио се документ „О канонским аспектима црквеног брака“. Ради се о правилима за склапање и раскид црквеног брака. Према овом документу, у Русији се могу венчати само хетеросексуални парови, који су склопили грађански брак у државној матичној служби. Руска православна црква не признаје заједнички живот као основу за црквено венчање. Изузетак може бити само пар у којем један од партнера треба ускоро да учествује у војним дејствима или је тешко болестан.

Руска православна црква такође забрањује црквено венчање следећих руских грађана:

- Партнера који су у нераскинутом грађанском или црквеном браку са другим партнерима

- Људи у крвном сродству

- Парова код којих један од партнера исповеда другу веру или не верује у православље (може се начинити изузетак за припадника друге вере, ако пар већ има децу)

- Људи који су у грађанском или црквеном браку били већ три пута

- Монаха и монахиња

- Млађих од 18 година

- Људи са психичким поремећајима

- Жена старијих од 60 година и мушкараца старијих од 70, осим ако су раније склопили грађански брак и ако су заједно проживели неко време

У осталим случајевима парови који желе да се венчају у цркви треба да дођу код епископа-архијереја, поглавара локалне цркве и траже благослов за венчање. Пре венчања свештеник неколико пута разговара са њима, говорећи им о важности венчања и о томе како ће изгледати обред.

„Свештеник нам је саветовао да пре венчања постимо, као и да се исповедимо и причестимо. Он нас је научио шта треба да говоримо на ванчању. Тражио је да се обучемо 'без привлачења пажње и без јарке шминке', мене је замолио да дођем са покривеном главом. Обавезан услов је да се купи свећа за обред, рушник (дугачки комад белог блатна са ткањем) и иконе, али имали смо мало новца и зато су то за нас купили рођаци“, присећа се Поздњакова.

Услов за венчање је такође био прилог храму, према својим могућностима. Зато је пар дао 2 хиљаде рубаља (26 долара). У унутрашњости и у многим храмовима Москве висина прилога не прелази 10 хиљада рубаља (110 евра). Међутим, у неким храмовима, на пример, у московском храму свештеномученика Климента папе Римског, венчање кошта 50 хиљада рубаља (550 евра). У ту цену су укључени рушник, појање црквеног хора и празнична звона, пише часопис Wedding.

Дан венчања

Према речима Ане Блохине из Санкт Петербурга, јутро пред црквено венчање изгледа као обично јутро сваке младе.  

„Муж и ја смо се у цркви венчали 7 година после грађанског венчања, имали смо седмогодишњу ћерку, био је топао мајски дан, направила сам фризуру, нашминкала се, обукла плаву хаљину, муж, ја и рођаци сели смо у лимузину и отишли у храм“, каже Блохина.

За време обреда свештеник изговара велики број молитви, благосиљајући оне који улазе у брак и молећи Бога да их такође благослови. Пар у рукама држи упаљене свеће. Оне значе љубав коју осећају једно према другом.

После молитви свештеник младожењи и невести ставља прстење, које они затим размењују три пута у знак љубави и преданости. Затим стају на средину храму на рушник. Према веровању, ко први стане на рушник, тај ће бити глава у кући.  

Такође, пар пред Богом изражава жељу да се венча, затим младожења и невеста целивају лик Спаситеља на крунама, а сведоци им помажу да ставе круне на главе или их само држе над њиховим главама, док свештеник служи обред.

Затим свештеник говори младожењи и младој да погну главе пред Господом и приноси пехар са црвеним вином које симболизује узајамни однос међу супружницима. Свако од њих из пехара испија по три мала гутљаја. Затим свештеник односи вино, спаја руке мужа и жене, ставља на њих епитрахиљ, покрива својом руком и три пута их води око аналоја (богослужбеног сталка), истовремено појући. Овај обилазак симболизује ход овог пара који ће бити вечан пред Богом.

Најзад, венчани пар прилази царским дверима (специјална врата који симболизују улазак у рај). Поред двери младожења целива икону Спаситеља, а невеста икону Богородице. Затим мењају места и свештеник им пружа да целивају крст и даје им две иконе: младожењи лик Спаситеља, а невести Пресвете Богородице.

Венчање траје сат времена до сат и по, према жељи у церемонији могу учествовати и деца младе и младожење.

„Наша ћерка је ишла заједно с нама укруг са свећом, то је било незаборавно и веома дирљиво, до суза. Дуго смо се за то припремали тако да то није било само за лепе фотографије“, каже Блохина.

Дан црквеног венчања се може прославити, као обична свадба. Зато су после обреда Блохина и њен муж са гостима отишли на вожњу бродом, а затим у ресторан.

Црквени развод дуго траје

Црквени брак није лако раскинути. Руска православна црква нема обред „развенчавања“, грађански развод није повод за раскид црквеног савеза, а одлуку о сваком раскинутом браку доноси управа епархије. Међутим, Руска православна црква може да прогласи брак неважећим у случају да је један од брачних другова:

- Био неверан 

- Умро

- Нестао и није пронађен три године

- Замонашио се

- Прешао у другу веру

- Склопио други грађански брак

- Разболео се од лепре, сифилиса, сиде, или је проглашен за хронично оболелог од алкохолизма или наркоманије

- Из медицинских разлога не може да обавља брачне дужности

- Упражњава породично насиље

- Извршио је абортус без сагласности партнера или приморао партнера на абортус

- Намерно је напустио супружника

- Дијагностиковано му је психичко обољење

Супружник се може обратити епархији са молбом за раскид брака две године после његовог склапања. Архијереј анализира молбу и ако закључи да се брак не може спасти, издаје потврду о неважећем црквеном браку, а такође даје дозволу супружнику који није крив за раскид да се венча други или трећи пут. Онај који је крив за раскид брака такву дозволу добија после покајања и епитимије, хришћанског лека у виду казне (што може бити уклањање од причешћа на рок који одреди представник цркве). 

„Одлучила сам да се разведем после неверства мужа и да се поново удам, а процес је трајао кратко. Разговарала сам са свештеником, он ми је рекао да се у случају неверства венчање аутоматски поништава и да није потребна никаква дозвола. Сада живим срећно“, испричала је своје искуство Лилија из Краснодара.

Понекад одлуку о раскиду брака доноси комисија од неколико јереја или свештеника и тада процес „црквеног развода“ може да се отегне.

На женским и православним форумима могу се такође видети искуства других људи о поништавању венчања. Према речима учесника форума, неки разведени супружници чекају по неколико година на раскид црквеног брака.

„Молбу сам поднела Цркви Алтајског краја пре две године, после грађанског развода, али до данас нисам добила раскид. Не кажу када ће стићи. Црква не воли ту процедуру“, жали се Јевгенија из Барнаула.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“