Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!
Упозорење: Редакција Russia Beyond је против било каквог насиља над животињама укључујући, наравно, лов на дивље животиње као што су медведи. Овај чланак је написан као информативно и историјско штиво.
Медведи су одувек фасцинирали Русе, а дресирање медведа била је древна вештина руских „скомороха”, путујућих глумаца и музичара. Такође, успешан лов на медведе показивао је високу вештину ловца и повлачио различите мистичне конотације, с обзиром да се сматрало да је медвед „господар шуме”. У Русији је „господар” био уобичајен надимак за медведа, а сам назив ове животиње на руском (као и на српском) значи „онај који једе мед”, с обзиром да је ова животиња била толико застрашујућа да је изговарање њеног имена било забрањено (а име му је у староруском било „бер”).
Јасно је да лов на руског медведа носи опасност по живот. Одрастао медвед может бити тежак до 400 килограма. Трчи брзо као коњ и уме далеко да скочи. Медведу вид није много добар, али су му њух и слух изванредни. А када се медвед пробуди из зимског сна или када је уплашен или рањен, посебно је опасан. Тако да су ловци, ако не би успели одмах да оборе медведа који се недавно пробудио или је рањен, па је звер побегла у шуму, морали да организују потеру. Такав медвед, наиме, помахнитао од беса и бола, представљао би велику опасност у случају да улети у село.
Напад на медведа није једноставан задатак. Његова зашиљена лобања има дебеле кости, па није паметно гађати га у главу, јер може остати скоро неозлеђен. Метак, наиме, најчешће склизне низ лобању, само га окрзне и не причини озбиљнију штету. Зато ловци обично циљају медведу у срце.
Давно пре него што је ватрено оружје стигло у руке руских ловаца, они су имали своје традиционалне методе за лов на „господара шуме”. Користили су оружје са оштрицом, копља и замке. Али пре лова на медведа Руси су поштовали неке обичаје. Уочи лова свако ко је у њему учествовао морао је да се окупа у бањи (руска сауна). Такође људи су се уздржавали од секса.
Све то су чинили како би смањили телесне мирисе и минимализовали шансу да их медвед примети када се приближавају. Ловци су чак држали своју одећу преко ноћи у врећи с боровим и јеловим гранама, како би попримила мирис шуме.
„Рогатина” је била специјално кратко копље са тешком дршком за лов на медведе. Најважнији део је била широка, двосекла оштрица у облику листа дуга од 20 до 60 центиметара и широка до 7 центиметара. Ова оштрица оставља широке ране које обилно крваре.
Рогатина се обично користила како би се медвед држао на одстојању док га остали ловци обарају дугим копљима. У сваком случају био је то најопаснији начин за лов на медведа који су могли да примењују само највештији ловци.
Руси су осмислили замке за медведе начињене само од неколико брвана и стубова. Једна од њих, која се звала „шчемица” ('стискач') описана је 1885. године у Олонецким новинама (Карелија). Ради се практично о два брвна која падају медведу на шапе када покуша да зграби комад трулог меса остављен као мамац. Када брвна падну, медвед је заробљен и умире од глади ако нико не обиђе замку. Иначе га убију ловци који чекају у близини.
Наравно, медведи се могу хватати и копањем дубоких јама у земљи са дрвеним шиљцима на дну. Овакве јаме су камуфлиране помоћу лишћа и грања и копане на местима где се медведи хране пре зимског сна.
Као мамац су се користиле и мртве краве или свиње (или њихове одсечене главе). Везано за дрво дубоко у шуми, месо привлачи медведе који долазе у зору и хране се, а ловци их онда нападају из скровишта. Мада звучи необично, и алкохолна пића су се користила као мамац. Ако је медвед превише тежак и опасан, ловци би само оставили кофу вотке у близини меса, тако да је медвед попије када се наједе и онда заспи, постајући лак плен.
Пре зимског сна, кад почне јесен, медведи желе да добију на тежини. Они воле овас и често посећују поља ове житарице како би се сладили сочним зрнима. Медведи тада могу да се лове, али ловац не треба да буде у пољу, иначе може постати жртва једног или неколицине медведа.
За лов на медведе у пољу овса ловац гради малу платформу на дрвету или такозвану „чеку” на стубовима где може да се смести и осматра медведе док се хране. „Чека” би требало да се налази најмање пет метара изнад земље, а ловац мора бити потпуно нечујан и пре свега без мириса. Искусни ловци се не брију недељама пре одласка у лов на медведе, не пуше и не пију алкохол и избегавају коришћење дезодоранса. Одећа и ципеле се ветре на отвореном како би изгубиле мирисе.
Ловац чека у свом склоништу док медвед не приђе довољно близу да може добро да га погоди из пушке, циљајући право у срце. Веома је важно да провери да ли је медвед мртав пре него што му приђе. Познато је да су медведи лукави, па чак и када су рањени могу да чекају како би задали свој последњи смртоносни ударац неопрезном ловцу.
Пси могу бити корисни за лов на медведе, како из брлога, тако и у отвореној шуми. У првом случају, они буде медведа и иритирају га лајањем. Медвед онда прокопа излаз из свог брлога који је затворен дебелим слојем траве, маховине и земље. Када отвори брлог, пси насрћу на медведа, док га ловац убија копљем или пушком.
Када се медвед лови на отвореном, пас прати његов траг и чува медведа док ловац не стигне. Руски пси расе лајка су најбољи за овај опасан посао. Али треба да буде присутно неколико паса. Они не могу значајно да повреде медведа, а медвед лајку може да убије једним ударцем. Зато га пси наизменично нападају, наносећи му болне уједе. Медвед тада седа како би заштитио задњи део тела и постаје лака мета за ловца.
Наравно, и у претходним случајевима ватрено оружје се може користити за убијање заробљене животиње или лов на медведе док једу овас. Међутим, најсложенији метод (изузев рогатине!) је лов на медведа у дивљини само помоћу пушке.
Ловац се креће кроз шуму у рејону у којем се медведи хране. Кад пронађе медведа, прилази му што може ближе и гађа. Ловац мора да се креће веома тихо. Кад чује пуцкетање гранчица у шуми, медвед може да разликује људску ногу од шапе неке животиње. И одмах реагује.
Данас вам је у Русији за лов потребна дозвола, а ловачко оружје (ако га користите) мора бити регистровано. Постоје регионална правила за лов на медведе. У Пермској области, на пример, лов на медведе је дозвољен од 1. априла до 30. маја. У Костроми од 5. априла до 15. маја, а затим од 1. августа до 30. новембра. Ови термини се разликују у зависности од локалне популације и сезоне парења за мрке медведе. У неким регионима лов на медвед је привремено забрањен због малог броја јединки.
Једна руска породица је искусила како је стварно живети са медведом. Док се у неким регионима медведи шетају улицама, али не зато што уживају у времену.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
