7 изненађујућих чињеница о Крајњем Северу

Teh Han Lin/Getty Images
Многи крајеви Русије са хладном климом географски се не налазе на северу. Али због специфичног рељефа ови рејони имају тако сурове услове живота да се такође убрајају у Крајњи Север.

1. Крајњи Север заузима 2/3 територије Русије

Појам Крајњег Севера у Совјетском Савезу се појавио 30-их година и обухватао је удаљене рејона са тешким условима живота. Већина њих се налази у зони вечитог снега и леда, где земљиште није плодно, а зиме су веома хладне и дуге. Али главни критеријум су тешка приступачност и непостојање веза са другим регионима током читаве године. Како се понекад шале становници ових крајева, ту нема путева, само правци.

Географски ту спадају поларне регије и Далеки Исток. Међутим, на законодавном нивоу Крајњем Северу припадају много веће територије, које се не налазе само на северу: ту улазе део Урала и јужног Сибира, као и неки рејони Републике Туве и Републике Алтај.

Осим тога, постоје рејони који су статусно изједначени са територијама Крајњег Севера. Тако испада да Крајњи Север у Русији заузима око 70% територије!

2. На Крајњем Северу насељеност је веома слаба

Иако заузима огромну територију, Крајњи Савер насељава само 12 милиона становника Русије, тј. 7% становништа. Занимљиво је да међу становницима Крајњег Севера има много представника малих староседелачких народа. То су Помори, Јакути, Тувинци и многи други. Они често воде традиционални начин живота, као и пре више стотина година. За то време градови на Крајњем Северу полако, али сигурно губе становништво. У совјетско доба људи су тамо одлазили због добре зараде, јер су плате стручњака биле 5-6 пута више него у централној Русији. Многи градови и насеља подигнути су поред налазишта рудних богатстава која су пропала после распада СССР-а.

Становници се масовно селе у топлије крајеве и распродају станове.Тако у Воркути двособни реновирани стан кошта око 200 хиљада рубаља (око 2.180 евра), као један квадратни метар у предграђу Москве. У насељима код Воркуте цене се крећу почев од 30 хиљада рубаља (око 327 евра) па навише, и то заједно са намештајем. Наравно, постоје и изузеци. Град Салехадр у Јамало-Ненецком округу  сваке године је све већи и многи становници не планирају нигде да се селе. 

3. Држава обезбеђује „северно снабдевање“

Издвајање територија Крајњег Севера било је неопходно како би се решили проблеми са испорукама неопходне робе. Сваке године уочи зимске сезоне држава организује такозвано „северно снабдевање“, односно у ове регионе доставља гориво, лекове, храну и друге производе, најчешће ваздушним или воденим путем.

Наравно, у градовима и селима ових рејона постоје продавнице, али је за приватна лица транспорт прескуп, што се одржава и на цене за купце.

4. На Крајњем Северу живот је скуп

Пољопривредна производња је отежана због лошег тла, а временски услови често компликују допремање робе из других рејона. Испада да су овде најјефтинији само станови. Сир је двоструко скупљи него у централној Русији, јаја троструко, а воће и поврће 4-5 пута. Истина, на Крајњем Северу се релативно јефтино могу набавити различита дивљач и риба, који се у другим деловима земље ретко срећу.

5. Веселе боје зграда против депресије

Салехард

У многим градовима на Крајњем Северу постоји обичај да се вишеспратнице фарбају у јарке боје. Тамо где нема сунца и биљака, наранџасте, жуте и ружичасте зграде људима поправљају расположење. Како човек може бити тужан у таквом обиљу боја? Погледајте само ове прелепе графите у Салехарду!

6. На Крајњем Северу одмори су дужи, а у пензију се одлази раније

У совјетско доба олакшице за оне који раде на Крајњем Северу прописане су 1932. године и неколико пута ревидиране. Данас људи запослени на Крајњем Северу добијају додатна 24 дана одмора (поред уобичајених 28), а у рејонима који су изједначени са Крајњим Севером 16 додатних дана. Једном у две године компанија плаћа цену одмора, а време путовања до места одмора се не рачуна.

Ако је неко радио више од 15 година  на Крајњем Северу, има право да се пензионише 5 година раније него обични грађани (нормална старосна граница за пензију је 55 година за жене, а 60 за мушкарце). У крајевима који су изједначени са Крајњим Севером потребно је имати 20 година стажа да би сте текли такво право.

7. Становници Крајњег Севера су навикли на сурове услове

Људи који су читав живот провели у топлим крајевима највероватније ће се тешко навићи на хладне ветровите зиме и недостатак сунца. Док код староседелаца Крајњег Севера овакви услови не изазивају посебан стрес. Пре неколико година научници из Јакутије су утврдили да се организам северних народа врло брзо привикава на поларну ноћ и сурову климу.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“