У пет сати ујутро млади конобар са црном коврџавом косом после завршене смене у једном клубу у Оренбургу (1,4 хиљаде километара од Москве) лежи на кревету и гледа у плафон, док му у ушима одзвањају стихови руског репера MiyaGi-ја:
„Рејон је искварен, c'estlavie,
а ми измучени, помози,
шефови и грабљивци без љубави,
лете над градом светла”...
Билал ради као конобар већ 12 година. Ради шест дана у недељи и у свакој смени на неколико сати „навлачи” осмех на лице.
„Увек су ми говорили: 'Ако се будеш осмехивао, допашћеш се људима и добићеш напојницу'. Тај стереотип се задржао и зато се већ аутоматски осмехујем. Притом људи узврате осмехом у 50% случајева”, каже Билал. „Једино постоји један недостатак. После тога сваке ноћи сам нерасположен, а моје колеге такође.”
Песму MiyaGi-ја он пушта после сваке смене, сања о томе да отвори свој ресторан, напише књигу о угоститељству и да више не зарађује тако што разноси коктеле - и осмехе.
2019. године, према подацима годишњег међународног извештаја Smiling Report отворене асоцијације професионалаца (MSPA), радници у руским продавницама, кафићима и ресторанима осмехивали су се за 18% више него 2010. године. Руски продавци су се највише осмехивали 2017. године, када су заузели прво место на ранг-листи. По мишљењу социолога „Левада-центра” Карине Пипије, то има везе са генерално бољим расположењем које је владало у друштву те године. Истраживања из тог периода показала су задовољство животом, влашћу и приходима.
Међутим, изгледа да је пандемија 2020. године променила ову позитивну тенденцију. Судећи по запажањима стјуардеса, келнера и продаваца, Руси се поново ређе осмехују.
Дарја је стјуардеса једне од највећих руских авио-компанија од априла 2021. године, а пре тога је прошла обуку за овај посао.
„На часовима су нам говорили: 'Заједно са униформом навлачимо и осмех, а све проблеме остављамо на земљи'. Психолози су нас учили да размишљамо позитивно, саветовали нам да примењујемо медитације”, каже Дарја.
Према њеним речима, реакција Руса на осмехе стјуардеса је „неутрална”, тј. они ретко узвраћају осмехом, а највише се, по њеном мишљењу, осмехују Европљани и Руси који путују у иностранство, док је у домаћем саобраћају мање осмеха. Притом Дарја засад није летела у азијске земље.
Са њом се слаже и Ана, стјуардеса са искуством од преко три године. Она памти да су се Руси највише осмехивали за време Светског првенства у фудбалу 2018. године, док се када је почела пандемија вируса корона број осмеха на летовима нагло смањио. Као и број самих летова.
„Не можете ни да замислите како су се људи осмехивали и како су били срећни када смо током лета у авионима за време Светског првенства објављивали резултате утакмица. Све је било једноставније, људи су били душевнији. А данас на осмех неки грубијан може и да вас опсује, свашта се дешава. Чак и ако се људи осмехују, ми не видимо њихов осмех под маскама, а стјуардесама је све теже да се осмехују, јер се вирус одразио на читаву авијацију. Многи људи су остали без посла. Сада су људи више љути и уморни од свега тога”, сматра Ана.
По мишљењу Наталије, келнерице са деветогодишњим искуством, гости кафића и ресторана у унутрашњости земље у принципу се не осмехују.
„У Волгограду људи се практично уопште не осмехују, а кад сам се преселила у Москву, била сам шокирана дружељубивошћу и љубазношћу московских гостију”, признаје ова девојка.
У продавницама и салонима у унутрашњости ситуација са осмесима је иста, сматра продавац-консултант у винском атељеу „Абрау-Дјурсо” у Иркутску Роман Готовко.
„Мислим да осмеси и позитивна енергија гостију, као и раније, зависе од емотивне оптерећености личним проблемима и доживљајима. Добити осмех од клијента ако се искрено осмехнете је могуће. Али у обичној `ситуацији, како ми се чини, Руси су генерално почели ређе да се осмехују”, објашњава Роман.
Скоро половина Руса чешће доживљава негативне емоције, као што су страх, увреда и завист, него позитивне, уверена је социолог „Левада-центра” Карина Пипија.
„Генерално у руском менталитету се осмехивање не доживљава као синоним за срећу. Осим тога, негативне емоције које доживљавају Руси тешко се добровољно могу конвертовати у осмехе. Друга ствар је у томе што се мењају стандарди/алгоритми пословања у сфери услуга (осмех и поздрав као захтев који се поставља раднику), што са своје стране утиче на позитивну динамику”, објашњава Пипија.
По мишљењу психолога Олге Голицине, у Русији се у сфери угоститељства заиста труде да науче људе да се осмехују и позитивно размишљају, али метод код којег се човек непрекидно осмехује и осећа се позитивно сваког дана не функционише.
„Непрекидни осмех уопште није својствен човеку, за човека је карактеристично да емотивно реагује на много тога што се догађа око њега и све те емоције се одражавају на његовом лицу. Не могу се стално под осмехом скривати животни, финансијски и породични проблеми, јер то ће се негативно одразити на здравље. Друга ствар је ако човек оде код психолога и ради на том проблему. Управо та култура рада на сопственим проблемима са психологом развијена је у САД и Европи”, каже Голицина.
По њеном мишљењу, разлог што се Руси не осмехују није у томе што су они груби и љутити људи, него у томе што не умеју да се баве својим емоцијама. Због тога је за њих карактеристична 'национална намрштеност'”, уверена је Голицина.
„Како би се човек осмехивао, треба најпре да научи да се бави својим емоцијама и да комуницира са унутрашњим Ја. Када то науче, Руси ће почети чешће да се осмехују”, сматра психолог.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
