Свако ко је икада био у Русији и видео предграђа Москве, Санкт Петербурга или било ког другог великог града у земљи, познаје огромне стамбене комплексе који подсећају на џиновске мравињаке.
У једном комплексу понекад живи по неколико хиљада породица под једним кровом. Али с обзиром да је Русија тако велика земља, може изгледати необично што људи бирају да живе у становима у великим стамбеним комплексима. Ипак, није тако.
У Русији су велики стамбени комплекси нека врста совјетског наслеђа. После Октобарске револуције 1917. совјетска Русија је достигла висок ниво индустријског раста, што је довело до убрзане урбанизације.
Сеоско становништво сјатило се у градове у потрази за бољим животом. Многи су били спремни да живе у баракама или заједничким становима, где је више породица делило исти животни простор. Ускоро су се милиони људи тискали у скромним животним условима, без довољно приватности и удобности.
50-их година совјетска власт на челу са Никитом Хрушчовом коначно је кренула у решавање овог проблема, покренувши масовну државну изградњу стамбених блокова широм Совјетског Савеза.
Програм је био врло ефикасан и многе совјетске породице, које су донедавно живеле у бедним условима, постале су срећни власници сопствених станова.
„Хрушчовке”, зграде које су се градиле брзо и јефтино, ефикасно су решиле стамбени проблем у СССР-у. Међутим, унифицирана изградња ових стамбених блокова довела је до нових стамбених проблема. Многи руски градови, а посебно њихови стамбени рејони, постали су сиви и монотони.
„Наши сународници су били искрено срећни када су се преселили у хрушчовке. Али како је време пролазило и хрушчовке су постале уобичајена појава, показали су се њихови недостаци”, каже Марат Гаљамов, директор компаније за продају некретнина у Казању.
И поред распада СССР-а, совјетски приступ стамбеном питању задржан је и у Русији.
У савременој Русији масивни стамбени блокови се граде широм земље. Они су посебно уочљиви у Москви и Санкт Петербургу, где је потражња за стамбеним простором висока.
Огромни стамбени комплекси омогућавају великом броју људи да се настани у престоници, у којој су станови у квалитетнијим зградама ближе центру недостижни за већину.
У неким луксузним рејонима у центру Москве један квадратни метар у згради са три или четири спрата кошта чак 40.000 долара. Многи потенцијални купци можда сматрају да су ове цифре неразумне, с обзиром да предузимачи наплаћују око 2.700 долара по квадрату за стан у предграђу Москве.
Мада неки људи живот у такозваним мравињацима повезују са недостатком места за паркирање, лошим саобраћајем и слабом доступношћу центра града, многи ће радије да уштеде новац и настане се на таквом месту, одлучујући се за већи животни простор.
„Масовни солитери у којима живи већи део популације намењени су са само за становање, али ни за шта друго. Када изађе из стана, човек у стамбеном рејону жели што пре да га напусти, одлазећи у центар града на посао или до најближег тржног и забавног центра. Отуда настају злогласне саобраћајне гужве”, тврди Виталиј Стадников, ванредни професор на Високој школи урбанистике на ВШЕ, у чланку објављеном 2016. године.
С обзиром да многи Руси верују да је изнајмљивање стана једнако бацању пара, срећни су ако могу да купе стан у великим стамбеним комплексима, упркос проблемима који то са собом носи.
„Људи заправо купују станове у 'мравињацима' како би се што брже преселили у метрополу и не мисле да ће у тим становима остати дуго. А притом многи тамо остају заувек”, каже Гаљамов.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
