Шетајући центром сибирског града Омск приметићете улаз у метро изнад кога се налази велико слово „М“. Међутим, упркос томе што одатле на сваки минут излазе људи журећи за својим послом, то није никакав метро, већ само подземни пролаз који излази на другу страну улице.
Метро у Омску планиран је крајем осамдесетих година прошлог века. У совјетско време сматрало се да сваки милионски град треба да има своју подземну железницу, међутим, са градњом се почело тек 1992. године.
Први линија од шест станица требало је да почне са радом 1997. године, али је отварање одлагано више пута због недостатка финансијских средстава, план мењан, и на крају за тридесет година успели су да изграде само неколико тунела, метро-мост и започну неколико метро станица. Радови на станицама „Заречная”, „Рабочая” и „Туполевская” обустављени су на нивоу ископаних јама за темеље. За неколико станица успели су само да рашчисте терен.
А „Библиотека Пушкин“ изгледа као прави улаз у метро. Унутра је скоро све било готово. Међутим, данас се та станица користи само као подземни пролаз, а сама станица је конзервирана.
И док градске власти размишљају шта да раде са недовршеном градњом на чије одржавање се годишње троше милиони рубаља, мештани су метро претворили у креативан простор. Млади сликари и дизајнери у подземној железници-пролазу баве се концептуалним инсталацијама на провокативне теме. Формирано је и удружење „Пројекат М“ које трага за новим идејама за изложбе у метроу.
Тако се јесенас појавила скулптура у виду завртња на постољу са логом метроа и натписом „Хвала што сте у земљу закопали 13 милијарди рубаља. 1992-?“
Друга инсталација била је посвећена птицама Омске области. Међутим, посвета се не односи само на локалну фауну, него и на мештане који су „одлетели“ из града и поново се вратили.
У пролазу се, такође, организују музичке и позоришне представе.
Дизајнерка и чланица „Пројекта М“ Аљона Шапар осмислила је принт у виду инстант нудли Choice „са укусом Омска“, као и лого метроа ишчекиваног скоро три деценије. Такве дуксерице поклањају се уметницима укљученим у пројекат, али Аљона каже да намерава да направи и налепнице са поменутим принтом како би их имали сви житељи Омска.
А Антон Олејник из Омска осмислио је још 2016. године жетоне за метро. Прво је хтео да направи сувенир за свог пријатеља, али идеја је наишла на више него добар одзив, па је Антон израдио серију од 300 комада које је продао преко интернета.
За Омски метро осмишљена је и карта, једноставна и разумљива, уосталом реч је о само једној станици. Како корисници у коментарима духовито примећују метро је потпуно безбедан, није било ни једног инцидента.
Међутим, локално становништво иде у сусрет догађајима. Један кафић одлучио је да штампа папирне чашице са схемом будућих линија како се путници не би изгубили у новој врсти превоза.
Програмери су одлучили да развију специјалну апликацију за паметне телефоне која би израчунавала време пута.Пре неколико година тамо је писало да је до доласка следећег воза остало 1195 дана и 18 сати, али саветовано је да се датум прецизира касније.
А после вести о конзервирању станице „Библиотека Пушкин“ у једној прехрамбеној продавници у Омску појавиле су се кајзерице у облику слова „М“ под називом „МетроШиш“ (на руском „шиш“ –шипак).
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
