Капе не само да штите од хладноће, ветра и сабље. За народе које живе у планинским пределима Кавказа оне имају и сакрално значење. Какве све капе на Кавказу носе мушкарци и жене и које значење оне имају, прочитајте у тексту који следи.
Један од најчувенијих ММА бораца на планети Хабиб Нурмагомедов пре него што је окончао каријеру појављивао се пред новинарима са огромном крзненом папахом на глави, традиционалном капом многих народа на Кавказу. Широко је распрострањена у Дагестану, у Карачајево-Черкесији и Ингушетији и за њу су везане бројне традиције. Скинути папаху са нечије главе сматрало се тешком увредом (ако имаш главу треба да имаш и капу на њој, говори се на Кавказу), а бацити је у прозор неке девојке значило је нешто попут изјаве љубави. Било је уобичајено да Кавкасци имају неколико папаха, међу којима су оне за сваки дан, за свадбе и жалост. Ова капа се шила од овчје или козје коже, али за највреднију је сматрана она од каракул оваца (астраган). Папаха чини да човек изгледа виши растом, па се неки горштаци и данас такмиче у величини својих капа.
Врста папахе коју носе Козаци, али компактнија. Козачка капа треба да послужи као заштита од удараца хладним оружјем (или да их бар ублажи). Неки војници су пре борбе стављали у капе металне плочице. А капе мањих димензије током брзог јахања коња чине да се оне боље држе. Праве се од коже каракул овце, медведа или чак вука.
У Чеченији и Ингушетији мушкарци на глави често носе везене капице са бућком - фесове. Назив капе има више варијанти, а на главу се ставља приликом намаза (у исламу је током молитве обавезно покривање главе), али се данас носи поптуно независно од молитве.
Осетинци, земљорадници, традиционално носе капе од филца. За сваки дан смеђе боје, а за свечане прилике, беле, од козје длаке. Ниска капа са широким ободом одлично је штитила од јаког сунца и планинског ветра. Овакве капе широко су присутне и данас, али не само као део одеће, него и као сувенир са Кавказа.
Осетинци такође имају своју капу коју носе о празницима. Изгледа као висока капица опшивена црвеним или белим сомотом и украшена националним шарама. Преко ове капе жене носе плетену осетинску рупичасту мараму од танке вуне.
Башлик је једна од најстаријих капа многих горштака, али и козака, то је шиљата филцана капуљача –башлик, са дугим крајевима који се могу обмотати око врата. Штитила је једнако и од сунца и од кише. Од 19. века башлик је чак био део војне униформе руске војске, касније врло популаран и код војника у западној Европи. Башлик је данас саставни део гардеробе многих модерних припадника кавкаских народа.
Свечана одећа жена у планинама Ингушетије подразумевала је и необичну капу курхарс (или курхас), нешто попут калпака са савијеним „чуперком“. Данас се може видети у Ингушетији само у време празника када се носи традиционална ношња.
Традиционална ношња ногајске жене мора да садржи различите украсе за главу. Тако су неудате девојке носиле ниске капе „ока борк“ са металним, најчешће сребрним врхом, држачем мараме, у облику ласте или птичјег крила.
Статус удате жене демонстриран је високом капом са неколико трака које су одговарале броју браће. Врх такве капе може да буде у облику кугле.
Највише капе (теке борк - козја капа) биле су резервисане за ногајске невесте. Назив отуд што су се правиле од козје коже, а затим опшивале сомотом. Висина такве капе могла је да буде и до 80 центиметара, а тежина пет килограма. Невесте су веровале да капа подстиче срећу у породичном животу.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
