„Мало ми је једна жена“: Како изгледа полигамија у Русији?

Живот
ВИКТОРИЈА РЈАБИКОВА
„Тражим другу жену, Рускињу са плавим очима из породице са више деце са жељом да роди онолико деце колико Бог повери на старање.“ Овакве објаве могу се срести на руској друштвеној мрежи ВКонтакте. У тексту који следи покушали смо да одговоримо на питања како је организован својеврсни руски пандан Тиндеру за потрагу других жена, зашто је неким Русима потребно неколико сапутница и како се сви скупа уклапају у једну породицу.

Иван, 46-годишњи мушкарац из подмосковског града Сергијев Посад на својој страници на друштвеној мрежи ВКонтакте поставља фотографије мотоцикала и супруге. Ожењен је већ шест година. По његовим речима има срећну породицу, али је у мају ове године приступио мањој групи „Тражим другу жену“ и објавио да тражи још једну жену уз пружање пуне финансијске подршке.

„Нудим смештај, храну, одећу, козметику и ако теба плаћам козметичке услуге и слично. Све, везано за поклоне индивидуално и по жељи. Постоји одвојена соба и заједничка соба. У кући има биоскоп и базен“, написао је Иван одговарајући на моје јављање.

Званично у Русији је полигамија забрањена, али није кажњива, објашњава правник и стручњак за породично право Јуриј Капштик.

У Породичном законику из 1969. године за полигамију одговарало се кривично и била је предвиђена затворска казна у трајању од две до три године, у зависности од броја бракова, али је то касније укинуто. Актуелни Породични законик се тим питањем уопште не бави, каже Капштик.

При том на друштвеној мрежи ВКонтакте и Инстаграму постоји више од десет рускојезичних група посвећних полигамним браковима. У тим групама мушкарци и жене разматрају и промовишу идеје групних односа и траже друге и треће жене за своје породице. Нове жене не траже само мушкарци, него и њихове „прве“ супруге.

Чланови групе су претежно православни Руси. По њиховом мишљењу полигамија је древни словенски обичај који треба поштовати и данас.

Свакој жени – муж са женом

Једну од најстаријих група посвећену многоженству „Полигамија - право стање ствари“ направио је Олег Покровски из Санкт Петербурга. Он је ожењен од 1982. године и засад не трага за другом женом. Покушаји су постојали, како каже, али нису уродили плодом из „физичких разлога“. Међутим, по његовом признању, од детињства привлачиле су га арапске бајке у којима се мушкарци жене са неколико жена. Та идеја му се урезала у памћење још када је имао 13 година и никако га није напуштала.

„Мушкарци у браку који траје годинама западају у кризу. Они желе промене. Мушкарац притом воли своју жену и не намерава да се разводи, па се тако и долази на помисао „да би се неко могао позвати у породицу“. Познајем много ожењених људи, а моји разговори о полигамији јако су им се свидели, па сам отуд и одлучио да направим групу“, рекао је Олег.
Основно гесло групе је: „Свакој жени доброг мужа, па макар са још две-три жене“. Највећи део групе чине жене (55 одсто) у доби од 21 до 24 године, као и од 30 до 35, а остало су мушкарци између 30 и 45 година.

У периоду од 1990 до 2019. године у Русији је наталитет опао за 34,2 одсто, према подацима Ростата, при чему у Русији на хиљаду жена долази 866 мушкараца. Администратори групе у својим постовима износе мишљење да ће полигамија допринети побољшању наталитета у земљи, усрећити саме жене које такође желе да се удају, решити питање мушких превара и победити женску љубомору и егоизам. Тим тезама Олег је чак посветио есеј на 12 страна.

„Жене апсолутно могу да се сложе живећи заједно, уколико се доживљавају као сестре. Осим тога женска бисексуалност би могла бити одговор на питање како жене могу да деле истог мушкарца. Оне не морају да буду љубавнице, али покрети и додири не треба да им представљају проблем. Код свих мушкараца које познајем најбољи лек против женске љубоморе је спавање под истим покривачем утроје“, дошао је до закључка Покровски.

Према информацијама које пласира ова група, полигамија је наводно била заступљена у старој Русији све до почетка владавине Петра Првог. Докази многоженства заиста су се сретали у историјским изворима, али су они одвећ фрагментарни, да би могло да се говори о њиховој широкој рапрострањености у Русији. Поред тога свештенство није прихватало бигамију.

Покровски чврсто верује да је одсуство полигамије у савременом друштву последица својеврсне светске завере. Компанијама више одговарају потрошачи који су сами, како би свако за себе куповао стан, белу технику и друге ствари за свакодневну употребу. Тако корпорације зарађују и по неколико пута више него на породицама у којима су стан и опрема заједнички.

„Притом уопште не заговарам полиаморију (за разлику од полигамије дозвољени су љубавни односи без званичног склапања брака и рађања деце, при чему жена такође има право на неколико љубавника). Она додатно компликује живот. Треба бити велики авантуриста да би се човек на тако нешто одлучио, мада су неким људима и такви експерименти потребни. За полигамију сам у случајевима када људи размишљају о деци, младим генерацијама и побољшању наталитета у земљи“, закључује Покровски.

„Дуг пред небом“

У већини група посвећених многоженству корисници, најчешће мушкарци, постављају анкете у којима говоре о себи и о томе шта очекују од будућих других или трећих жена.
Олег Николајевич Димковец, 42-годишњи стручњак за демонтажу зграда из Краснодара, од јануара ове године тражи трећу жену за своју породицу, како наводи, Рускињу из породице са више деце са плавим очима и дугом косом, која уме да води домаћинство и спремну да роди „здраво потомство“. Међу допунским жељама је да уме да пева и свира на музичким инструментима.

По Олеговим речима његове две претходне жене на различите начине су реаговале на одлуку о трећој жени. Како их је наговорио на други и трећи брак није изнео. Док је трагао за трећом изабраницом одбио је 40 жена и двапут и сам био одбијен.

„Сматрам да деце у породицама треба да има много, од 20 па навише. У Русији људи још увек нису спремни на исправно разумевање полигамије. Већина људи мисли да полигамија просто значи више секса. Међутим у стварности полигамни савез представља свет у коме свако живи искључиво онако како жели, другачије се таква породица не би сачувала. Таква породица може да буде јака, уколико се њен концепт темељи на честитости, истини, реду, строгости, чистоћи, поштовању“, каже он.

Једна од чланица групе, Ирина Ушакова, мајка двоје деце и трећа жена, са мужем се упознала 2010. године, када је имала 36 година. Она је тада радила у градском ресторану друштвене исхране (у ком граду је живела није рекла), а он је био гост. Заљубили су се једно у друго на први поглед, а непосредно после тога будући супруг јој је рекао да у његовој породици живе још две жене и Ирини понудио да постане трећа жена.

„Муж ме је ставио пред избор. Љубав и поштовање према његовом избору надвладали су љубомору и бес. Међутим, прошла сам кроз психолошку борбу са својом љубомором. На крају донела сам мудру одлуку да се не опирем, већ да прихватим ситуацију као нормалну“, каже Ушакова.

Прва жена родила је ћерку, али на крају није успела да поднесе трећу жену у породици и развела се, а друга је умрла од можданог удара. Ирина је и сама мужу тражила нове жене, али безуспешно, будући да се сретала, како каже, са меркантилним или перверзним особама.
„Мушкарци су врло јаки и паметни, само што наилазе на неодговарајуће жене, васпитане у духу матријархата. Оне желе да поседују мужеве у потпуности и заповедају им и ни са ким не деле. Тако да јадни мушкарци пате, иако могу да учине срећним много жена“, жали се Ирина.

Слобода од забрана

Сви анкетирани јунаци текста поздрављају легализацију полигамије у земљи, међутим директне захтеве не постављају. Најважније је, кажу, да се држава не меша у њихове породице.

При непостојању директне забране, и кривичне и прекршајне одговорности, мушкарци могу да не региструју брак и притом живе и спавају са неколико жена истовремено, називајући то браком. То и тражи Иван који се спомиње на почетку текста.

„Од захтева, одржавање чистоће и спремање хране заједно са првом женом и понекад са мном“, наводи он очекивања од друге жене.

„А секс“, питам ја.

„Секс можемо утроје, а могу и са сваком појединачно, обе варијанте долазе у обзир, слободни смо људи“, одговара Иван.