Руски политиколог Олег Бондаренко: „Сваки Србин је од рођења помало геополитичар“

Приватна архива Олега Бондаренка

Први пут у Србију се долази због посла, а сваки следећи пут из љубави. Отприлике тако многи Руси које је живот повезао са Србијом и Србима описују први сусрет са овом земљом. Оно што је важно је да често плод такве љубави постају нови заједнички пројекти. Један од њих је и двојезични портал Балканиста, који становницима Русије и Србије говори о најзанимљивијим и најважнијим аспектима руско-српских односа.

Зашто су Срби други Руси, зашто се сваки Србин већ рађа као геополитичар и зашто Руси према Србима осећају искрену захвалност у интервјуу за Russia Beyond је говорио руски новинар, политиколог и менаџер у медијима, главни уредник портала Олег Бондаренко. 

Опште је познато да Руси и Срби међусобно гаје искрену љубав и симпатију. Међутим, без обзира на пријатељство које нас повезује вековима, ми недовољно познајемо једни друге. Очекивало би се да ће те празнине најлакше надоместити телевизија, али Русија засад не емитује програм на Балкану. Међутим, узајамно интересовање међу народима постоји и зато просветитељски задатак на себе преузимају онлајн медији, између осталог, портал „Балканиста“. У октобру 2018. године он је почео са радом као ресурс на руском језику. А годину дана касније, 1. децембра 2019. године, појавила се и српска верзија. Њу посећује неколико десетина хиљада читалаца месечно. „Балканиста“ се чита у Русији, Србији, Бугарској, Босни и Херцеговини, Албанији, САД, Украјини, Белорусији, Црној Гори, Ирској, Северној Македонији, Немачкој, Хрватској и Аустрији. Материјали Балканисте повремено се објављују и на нашем порталу на основу партнерског споразума.  

„Када је Балканиста био тек у фази идеје, већ је било очигледно да ће за руском страницом уследити и српска: није важно само упознавати Русе са Србијом и Балканом, него и Србе и становнике других земаља упознавати са Русијом на Балкану. Сајт, који је оријентисан на српску публику, представља природни продужетак и неодвојиви део пројекта“, истиче Олег Бондаренко.

 Пре него што је покренуо портал, Бондаренко је са балканским регионом сарађивао преко десет година. За то време главни уредник Балканисте није овде само стекао пријатеље и партнере, него је искрено заволео Србију и њен народ.

„Пројекат Балканиста је настао као последица мојег десетогодишњег рада на Балкану као новинара, медијског технолога и политичког консултанта. Одржао само први Руско-српски пословни форум 2008. године, када је све тек почињало: најављени су планови о куповини НИС-а [од стране Гаспрома], сазнало се и за друге пројекте. А временом смо ја и моје колеге Србију открили као 'нашу Европу'. Не причам само о пословним могућностима, него и о томе да ова земља има културу која веома подсећа на нашу: њени становници су усмерени на исте вредности. Најзад, то је једина земља на свету у којој људи тако несебично и предано воле Русију“, сматра Олег Бондаренко. 

Међутим, ствар се није задржала само на онлајн-платформама, и у априли је у Београду објављен зборник „Записи Балканиста“. У њему су сакупљени аналитички чланци, путописне белешке, интервјуи са познатим балканским политичарима и представницима културе, историјски есеји и утисци са путовања. Аутори су представници разних области знања, које повезује љубав према Србији и региону: руски исторчари, политиколози, новинари, писци и публицисти, као и њихове балканске колеге. 12. априла презентација књиге је одржана у Београду, а 28. јуна у Бања Луци. Нешто раније је објављена књига на руском, која је широкој публици представљена 24. марта. На тај начин су учесници догађаја (аутори и пријатељи пројекта „Балканист“) одали пошту жртвама НАТО бомбардовања Југославије, које је почело истог дана пре 22 године.

„Русија је више пута долазила у помоћ Србији, када се та земља налазила у најкритичнијим ситуацијама. Занимљиво је да када у помоћ није долазила званична Москва, као 1999. године, онда су помагали обични Руси. Долазили су на Балкан као добровољци, ратовали раме уз раме са Србима и на Косову и у Босни, и на многим другим местима“, истиче уредник сајта „Балканистˮ.

Док љубав Срба према Русија има историјску позадину, осећања Руса према братском народу на Балкану изазива пре свага захвалност због срдачног односа, сматра он.

„Љубав Срба према Русији није толико љубав према савременој држави која се зове Руска Федерација колико према хиљадугодишњој Русији и руском народу који је више пута притекао Србима у помоћ. Што се Руса тиче, ми, наравно, узвраћамо на исти начин, осећајући захвалност за љубав Срба. Уједно имамо врло срдачан однос према Србима као према пријатељском православном народуˮ, истиче Олег Бондаренко.

Мада наша осећања почивају на различитим принципима, међу нашим народима има сличности. Како тврди уредник сајта Балканист, Срби су с једне стране „други Русиˮ, а са друге „други Европљаниˮ и у том смислу једни друге посматрамо као у огледалу.                   

„Руси, као и Срби, живе по принципу 'ината': по томе су наши менталитети сродни. Нама не одговарају оквири, дубински нам је укорењена жеља да урадимо све на свој начин: то је својеврсна жеља за слободом. Да, понекад је ограничена спољним факторима, али људи се понашају прилично слободно и увек налазе начин да изразе ту слободуˮ, каже Олег Бондаренко.

Узајамна љубав и воља за слободом на занимљив начин долазе до изражаја код читалаца.

„Срби већином воле историјске текстове. Такође их интересује геополитика. У ствари, познато је да су Срби највећи светски геополитичари: сваки Србин је од рођења помало геополитичар. Зато Срби радо читају све текстове о геополитици, све што је повезано са Русијом и Балканом, и јако су активни. А Русима је Србија занимљива као место где желе да проведу одмор. Чита се о српској кухињи, о културном наслеђу, о лепим туристичким локацијама. У наша тешка ковид времена таква пажња је вредна злата и за балканску државу веома актуелна“, закључује Олег Бондаренко.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“