Зашто су огледала у Русији качена под углом и испод самих плафона?

Yuzef Mosenzhnik, Vladimir Repik/TASS
Да бисте видели свој одраз у огледалу морали сте добро да искривите врат и подигнете се на прсте. Ко је то уопште и зашто смислио?

Ако сте имали прилику негде да видите ентеријере старих руских кућа и станова сигурно сте приметили и огледала и њихов чудан положај. Она су наиме качена на зидовима соба врло високо и под углом. По критеријумима савременог човека врло необично и прилично незгодно. Међутим, породице су их редовно из неких разлога баш тако постављале.

Само за богате

Огледала су пре неких стотинак година била и те како скупа па су себи могли да их приуште само добростојећи људи. У Русији пре револуције велика огледала у масивним рамовима налазила су се само у кућама на имањима или становима богатих. Та огледала по типу била су или подна, постављена на стубовима између прозора или окачена на зид, онако како то и данас чинимо.

Богати сељаци доносили су једноставнија огледала са градских вашара, а сиромашнији се задовољавали примерцима мањих димензија. У сваком случају скупи предмет изузетно је чуван, украшаван веженим пешкирима и качен на зид, на што већу висину како га неко не би случајно закачио и разбио. Па како онда да се гледаш у огледалу?

Управо због тога су и качена под углом. Осим тога за огледала су и дан-данас везане многе сујеверице (многи народи сматрали су их водичима у загробни свет). Не видети себе у пуној величини сматрало се лошим предзнаком. У складу с тим, огледала су качена тако да човек може да се види у целини. Ако би се разбила то је сматрано наговештајем несреће. Све у свему, испод плафона огледалу је било најбоље место.

У време СССР-а огледала су постала далеко приступачнија захваљујући развоју индустрије, али су многи настављали да их каче онако како су то чиниле њихове баке и деке. Такви ентеријери данас се могу видети не само у музејима и на старим фотографијама него и у старим сеоским кућама удаљеним од великих градова.

И слике качене под углом, али из других разлога

Поред огледала практично у свакој кући виселе су слике или фотографије у рамовима и опет испод плафона. На тај начин уметничко дело могло се боље видети, било је мање одсјаја, а ни прашина се није скупљала. Што је плафон био виши то је угао качења слика био већи. Узгред буди речено, управо тако се постављају слике у многим музејима.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“