Јакутија гори цело лето! Шта се заправо догађа? (ФОТОГРАФИЈЕ И ВИДЕО)

AP
Изгорело је више од милион хектара шуме, градове је опасао дим, а последице пожара стигле су до северних држава у Америци. Доносимо најважније чињенице о еколошкој катастрофи и сведочења са друштвених мрежа.

Јакутија, руски регион који се простире на петини целокупне територије највеће земље на свету и овог лета поново је у пламену. Површина шумских пожара захватила је преко 1,3 милиона хектара, а ватра се шири шумским масивом од средине маја. Пожари су таквих димензија да се могу видети из космоса. Постоји више од 200 жаришта. Крајем јула ватра је стигла до стамбених насеља, небо постало наранџасто, а Јакутск, регионални центар у коме живи трећина становништва преплавио је дим. Концентрација суспендованих честица у ваздуху понекад је и до 15 до 30 пута већа од максимално дозвољене.


Велики пожари у овом региону нису никаква новост будући да је готово целокупна површина под тајгама. Међутим, по речима научника, у последње три године они су достигли невероватне размере, што представља претњу целокупној одрживости екосистема. Емисија велике количине гасова убрзава глобално загревање, а ватра отапа пермафрост.

У Русији су овог лета регистроване рекордно високе температуре ваздуха. У републикама у централном делу земље протекли јун био је најтоплији и најсувљи у последње 133 године. Као и прошле године пожари су избили због абнормално високих температура и сувих грмљавинских олуја. Али без обзира на њихово природно порекло мештани криве надлежне. Једна од главних примедби је да се гаси тек мали део таквих пожара, док се већи део оставља да се сам угаси.

Гашење није „економски оправдано“

Јакутија заузима површину од преко три милиона квадратних километара, што представља простор већи од целе Аргентине. Због огромних раздаљина и ниске густине становништва велики део шумског масива у Јакутији припада такозваној „зони контроле“, односно неприступачним, удаљеним подручјима на којима је гашење пожара законом оглашено као несврсисходно.

Међутим, после пожара у Сибиру 2019. године руске власти извршиле су ревизију закона у зонама контроле. У неким регионима оне су знатно смањене, а у другим као што у Тјуменска и Свердловка област, потпуно укинуте. Ипак, у Јакутији њихов обим остао је практично непромењен. Притом прошле године у сличној ситуацији први човек Јакутије Ајсен Николајев најавио да ће простор на који се неће примењивати гашење пожара бити знатно мањи. Међутим то се, заправо, није догодило.

Али је зато прошлог месеца разоткривено да су регионалне власти смањивале број пожара, као и површину захваћену ватром. У неким пожарима подаци космичког мониторинга и они које су предочиле јакутске власти разликовали су се и по четрдесет пута. У јакутском Министарству за екологију позивали су се на недостатак финансијских средстава за гашење пожара. У овом тренутку у буџету Јакутије предвиђено је свега шест рубаља и деведесет копејки (0,09 долара) за гашење једног хектара захваћеног пожаром, мада у Русији у просеку у ту сврху федерална влада издваја 199 рубаља (2,6 долара) по хектару.

Очајни, становници Јакутије самоницијативно су почели да се обраћају федералном министру за природне ресурсе и екологију Александру Козлову на његовом налогу на друштвеној мрежи инстаграм са молбом да предузме нешто у Јакутији која „гори цело лето, а нико за то не мари“. На његове објаве на друге теме реаговано је са неколико хиљада коментара о пожарима у Јакутији. Министар је одговорио да је прочитао све коментаре, али да је „засад природа јача“.

„Концентришемо у нашој републици слободне снаге за гашење шумских пожара из целе земље. Покушавамо да стабилизујемо ситуацију, али ватра засад побеђује. Поред тога и прогнозе пожара за јул су лоше“.

Фотографије и видео снимци житеља Јакутска

У републику Јакутију одлетели су авиони-амфибије, скоро три хиљаде људи које је послало Министарство за ванредне ситуације, војни пилоти и готово четири хиљаде техничара. Заједно са њима раде групе добровољаца, које не чини само одрасло мушко и женско становништво, него, према тврдњама очевидаца на друштвеним мрежама, и тинејџери. У региону је уведен режим ванредне ситуације.

„Ватре има у таквом изобиљу, да је свака ликвидација пожара завршавала његовим продором на друга места. И поред тога учинили смо све што је у нашој моћи. Спавали смо по неколико минута, када бисмо ухватили прилику. На земљи и у диму, директно са респираторима. Није било другог начина. Очи су свима отекле од дима“, навео је један од чланова групе која се самоорганизовала.


Становници се боре против ватре са лопатама и ранцима, у које стављају канте са водом. Копају ровове, пресецајући ватру. Активисти на друштвеним мрежама пишу: „Ово је тотални ужас. Људима се топе чизме. Локално становништво само гаси пожар, удише отров, боре се против ватре како им не би прогутала куће и све што су у животу стекли, води се прави рат“.

Ватра на све стране

Координатор Савеза добровољаца Русије Дмитриј Купријанов који се у овом тренутку налази у Јакутији потврдио је: „Да, недостаје опрема, као и људи“.

https://twitter.com/ohrabat/status/1416685843297734657?s=21

„Тамо још увек живе моји родитељи и рођаци. Радовали су се киши ових дана, али чак ни то није помогло. Дај Боже да се тај ужас заврши до зиме, а догађа се сваке године, само не у овом обиму. Људи у насељима и селима једноставно су одсечени. Живо сра.е“.

Гори, између осталог, и национални парк „Ленски стубови“ који се налази на Унесковој листи светске културне баштине.




Због дима „густог као млеко“ затворен је и аеродром у Јакутску. Из истог разлога ограничено је и кретање бродова на реци Лени.

По писању сајта IQAir, загађење ваздуха у Јакутску је 136 пута веће од параметара које је прописала Светска здравствена организација.

Јакутск

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“