„Веома ми је криво, не можете да замислите колико. Ни о чему нисам могла да мислим за време борбе, трудила сам се да се борим за сваки поен. <...> Раније сам је (противницу – прим. уред.) побеђивала“, овако је олимпијска шампионка из 2016. године у мачевању, 31-годишња Ина Дериглазова, 25. јула прокоментарисала своју сребрну медаљу на Олимпијади у Токију 2020. године.
Ина је лако дошла до другог места, али је у финалу изгубила од Американке Ли Кифер резултатом 13:15. Лако је објаснити Инина осећања: шестострука првакиња света, четворострука првакиња Европе и освајачица одличја на три Олимпијаде није навикла да губи.
Ина је рођена у малом граду Курчатову у Курској области (474 km од Москве). Када је девојчица напунила осам година, у њену школу је дошла тренер Лидија Сафиулина тражећи нове спортисте, пише Championat.ru.
„Била сам пред избором, много ми се допадала уметничка гимнастика, волела сам уметничко клизање. А нисам имала појма шта је то мачевање. Ипак, тако је испало... Чак сам отишла код маме и питала је: могу ли да идем на мачевање? Она се веома изненадила, рекла је да је то спорт за дечаке, да су то мускетари и слично. Али мени је било занимљиво и кренула сам на секцију“, присећа се Ина.
У почетку је Ина ишла на часове са другарицом из радозналости, понекад је чак пропуштала тренинге, али убрзо је почела да добија право оружје и да учествује на градским такмичењима. Тек тада је Дериглазова схватила да је заљубљена у тај спорт. Осетила је укус победе на такмичењима.
Већ са 12 година је побеђивала искусније 16-годишње мачевалке. Од десетог разреда Ина се већ интензивно такмичила међу кадетима и уместо четворки у школи почела да добија тројке.
Ипак, после школе Ина се уписала на Југозападни државни универзитет у Курску и почела да студира право. Студије нису биле лаке, али она је и данас захвална руководству факултета због строгих критеријума.
Са 18 година Ина се удала, а годину дана касније родила девојчицу. Како каже, тренирала је и за време трудноће.
„Знала сам да ће ми после тога у спорту бити теже. Чак нисам знала ни да ли ћу успети да се вратим на такмичења, али тренер је са мном радио чак и током трудноће. Држао ми је часове седећи, када сам била у осмом месецу. Наравно, повратак после порођаја био је тежак, али ми је помогло то што сам била сасвим млада и организам се брзо опоравио“, присећа се Дериглазова.
2010. године спортисткиња је постала чланица руске репрезентације. Месец и по дана касније заузела је друго место на Првенству Русије. Још неколико месеци касније млада мајка је освојила личну и екипну бронзу на свом првом учешћу на Европском првенству, изгубивши у полуфиналу од искусне Италијанке Валентине Вецали. 2011. године спортисткиња је освојила и прво злато на Светском првенству у екипној конкуренцији.
Још две године касније девојка је већ учествовала на Олимпијади у Лондону и освојила сребро у екипној конкуренцији. 2016. године Дериглазова је освојила злато у индивидуалној конкуренцији на играма у Рио де Жанеиру. Пре ње такав успех је постигла мачевалка Јелена Белова 1968. године.
„У сукобу карактера побеђује храброст <...> Не мислим да сам, поставши олимпијска шампионка, достигла свој максимум. Постоје и петоструке олимпијске шампионке. Постоје много већа достигнућа ка којима човек може да тежи“, рекла је Дериглазова о својој победи.
За Олимпијаду у Токију Ина се припремала највише у свом родном граду Курчатову, где и данас живи.
„За мене је одмор у раду и у тренинзима, код куће, овде, у Курчатову. И овде током читаве недеље тренирам двапут дневно, осим суботе, али код куће много лакше подносим сав напор“, каже спортисткиња.
2019. године Дериглазова се развела и сада о својој ћерки Диани брине заједно са својом мајком. Девојчица се такође бави мачевањем и плесом. Ина у слободно време слуша романтичну музику, вози скутер на води и чита романе.
Од самог почетка Инина противница Ли Кифер је кренула у напад. Неколико пута Дериглазова је изједначила, али победа је припала америчкој мачевалки.
Дериглазова планира да у екипној конкуренцији освоји злато и засад не размишља о учешћу на Олимпијади 2024. у Паризу.
„Сада морам да размишљам само о екипном такмичењу. Олимпијада се наставља. Затим ћу се одморити неколико месеци и одлучити о свему. Желим и даље да се такмичим. И желим да у томе будем успешна. Али за то је потребно имати пуно мотивације и здравља. Тако да ћемо видети“, рекла је Дериглазова после првог такмичења.