„Летећи Кремљˮ: Чиме лети Путин?

Михаил Климентјев/Sputnik
Нуклеарни командни пулт, спортска сала и строга правила – сазнајте све што се може сазнати о руском председничком авиону.

Он треба да буде јединствен, направљен у Русији, потпуно безбедан и, пожељно је, огроман. Тако је још средином 20. века замишљена „летелица бр. 1ˮ, односно председнички авион. Од 1996. године овај посао обавља ИЛ-96-300ПУ. Само у њему лети Владимир Путин на својим путовањима по земљи и иностранству.

Зашто баш Иљушин ИЛ-96-300ПУ?

ИЛ-96-300ПУ је велики авион. Дуг је 55 метара, распон крила му је 60 метара. Развија максималну брзину од 900 km/h и има четири млазна мотора (док многи страни путнички авиони имају по два). Исте моторе имају и авиони из серије Тупољев Ту-204 и Тупољев-214, што су два најчешћа комерцијална авиона у Русији, прилично налик на Боинг 757.

Ова летелица има стандардну путничку верзију за 300 путника. Пројектован још 80-их у Вороњешкој фабрици авиона, Ил-96 је први пут узлетео на комерцијални лет у децембру 1992. године. Ипак, „Аерофлотˮ је у потпуности напустио овај модел 2014. године, док друге комерцијалне авио-компаније нису планирале ни да га набаве. Фабрика је укупно произвела 25 авиона и већи део њих ушао је у састав ваздухопловног парка специјалног летачког одреда „Русијаˮ (ћерка „Аерофлотаˮ), који стоји на услузи председнику и влади.

Објашњење зашто управо овај путнички авион одговара председнику је једноставно. Путнички авион Ил-96 сматран је за најперспективнији руски модел и својеврсни је врхунац руске конструкторске школе. Али је за авио-компаније представљао велики трошак, јер четири мотора захтевају двоструко више горива и трошкова одржавања од страних модела.

Зато је за председнички авио-парк то било баш оно што је потребно. „Овај авион има четири мотора. Чак и ако два откажу, он може да лети увис, да се спушта, да маневрише и да обави летˮ, рекао је генерал-мајор Владимир Попов на Јутјуб-каналу. Чак и са само једним мотором председнички авион може да пређе 800 километара и слети.

„Постоји низ разлога зашто се данас као владин авион користи Ил-96ˮ, објашњава заслужни пилот Русије Владимир Таланов. „Као прво, то је заиста веома поуздана и безбедна летелица, што потврђује и њена вишегодишња експлоатација. Осим тога, то је елемент престижа за руску државу. Не може лидер сваке земље себи да приушти да лети 'својим' авионом, који је направљен снагама сопствене земље.ˮ

Председнички Ил-96 усавршаван је пет пута од тренутка настанка, а последњи пут пре неколико месеци.

Шта је унутра?

На први поглед председнички авион ни по чему се не разликује од других авиона из парка „Русијаˮ, осим по малој руској застави на репу. Зато је изнутра то апсолутно јединствено превозно средство са највишим стандардима када се ради о комуникационим системима и безбедности, због чега је добио назив „летећи Кремљˮ.

Опремљен специјалним комуникационим системима, у стању је да шаље шифроване поруке са било које висине у било коју тачку света по свим комуникационим каналима. Ознака „ПУˮ у називу значи „пункт командеˮ (опремљен, између осталог, и „нуклеарним тастеромˮ). Поседује радарску, радио-техничку, оптичко-електронску и визуелну контролу. Сва опрема постоји у два примерка за случај ванредне ситуације, а неки типови апаратуре постоје и у неколико примерака. За пројектовање распореда просторија и техничке опреме били су задужени стручњаци за ваздухопловну опрему аустријског одељења компаније  Diamond Aircraft Industrie. Притом су подаци о томе шта се конкретно од опреме налази у авиону заштићени као државна тајна. Много се више зна о обичним стварима које чине живот у председничком авиону.

У авиону заиста постоје услови за рад и живот ништа лошији него у Кремљу: радни кабинет председника, неколико соба за састанке, конференциона сала, соба за одмор за председника и салон за госте, мини спортска сала, трпезарија, бар, туш-кабине и посебан медицински блок за реанимацију и пружање хитне помоћи. Све је дизајнирано у светлим тоновима са детаљима у бојама руске заставе, а за украс су коришћене слике на историјске теме које су извезли мајстори Павло-Посадске фабрике свиле. 

Како све то изгледа људи су могли да виде још 2018. године, када је Путин дозволио башкирском ученику Арсалану Каипкулова да обиђе летелицу. Он је, наиме, сањао о томе да сними видео о председничком авиону.

Процене о томе колико све то кошта се разликују. 2013. године администрација председника наручила је два оваква авиона: један за 3,8 милијарди рубаља (52 милиона долара), други за 5,2 милијарде рубаља (71 милиона долара). Док је британски таблоид  Daily Mail објавио да авион фактички кошта 390 милиона фунти (500 милиона долара по тадашњем курсу).

Колико ИЛ-96-300ПУ поседује Путин?

Заправо, појам „летелица бр.1ˮ не односи се на само један авион. Увек постоји неколико истих резервних авиона: са обезбеђењем, особљем, новинарима. Резервни авион прати „главниˮ са закашњењем од 15-20 минута. У случају неисправности и слетања главног авиона, резервни треба да преузме путнике и превезе их даље.  

Од 1977. године важи правило да не лети један, него два резервна авиона (резерва резерве). Правило је уведено након што је Москву посетио председник САД Ричард Никсон, а Леонид Брежњев одлучио да га провоза у Ил-63 (раније су председници користили тај авион). Путници су заузели места, али мотор авиона није се покренуо. Прешли су у резервни авион, али ни он није полетео.

Притом сви „председникови авиониˮ ту функцију могу обављати највише 15 година после производње. Када тај рок истекне, авиони прелазе на коришћење другим ресорима, а председник добија нови авион.

Строга правила

У председничком авиону важе строга правила, а најважније међу њима је да све мора да буде исправно и функционише. То се односи како на авион, тако и на особље. „Чак и ако само једно седиште не може да се спусти, ми често мењамо авион и не летимоˮ, објашњава Константин Терешченко, бивши Путинов главни пилот. Док друге авио-компаније имају простор за такозвано складиштење неисправности (које не угрожавају безбедност), и авион ипак лети, то се не дешава у случају председничког авиона.

Још једно обавезно правило је да авион мора да функционише аутономно као подморница. То значи да техничко одржавање и поправку авиона бр. 1 обавља искључиво њено техничко особље и да туђе руке на другим аеродромима не могу да га дирају.

„Ако је у питању државна посета, лете главни авион, резервни авион и предња група. У предњој групи иде шест чланова техничког особља, у резервном авиону њих четворица, а двојица у главном авиону. Бригада од осморо људи у стању је чак да растави и састави читав авион. Они су на то спремниˮ, каже бивши пилот.

Док су контролори лета исти као и за цивилну авијацију. Само што се приликом лета главног авиона ослобађају термини и оставља растојање од других авиона испред и иза. Исто је са резервним авионом, али у мањој мери. Према речима Терешченка, док је некада удаљеност главног авиона од других могла бити два сата лета, данас је неколико пута мања.   

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“