То се често дешава у продавницама у реду на каси: упркос пандемији, неко вам обавезно дише за врат или вас гура својом торбом. Многи и данас чак и унутар породице морају да слушају родитеље и рођаке који не престају са питањима „кад ће свадба?“, „кад ће деца?“ Или чак покушавају да утичу на свакодневни живот своје пунолетне деце, од избора професије и партнера до уређења стана или начина живота.
У Русији је позната анегдота: „Зашто не треба имати секс на Црвеном тргу? – Пролазници ће вас удавити саветима.“ Наслеђе „земље совјета“ су нежељени савети, док се наслеђе социјализма огледа у томе да се свакога све тиче.
„У совјетско доба је култура најмасовнијег дела становништва, сељака и радника, постала владајућа. И за норму се сматрало оно што је карактеристично за ове класе“, објашњава главни научни сарадник Центра за стратификациона истраживања Научноистраживачког универзитета „Висока школа економије“ Наталија Тихонова. „За њих тема прихода и породичних односа није била табу.“
Феномен совјетских заједничких станова одузео је људима могућност да се осаме и сачувају приватност личног живота. После револуције раскошни племићки станови и виле су „густо насељени“: свака соба је добила станара, а у понекој би се сместила и читава породица, док су купатило и кухиња били места за заједничко коришћење.
Зато су 50-их година, када су почели масовно да добијају засебне станове, људи били срећни да добију чак и најмањи и скроман, али ипак сопствени стан.
Осим тога, у СССР-у је постојала процедура друштвене контроле. Мушкарац или жена који су били неверни или су много пили могли су просто да буду позвани пред суд колега на послу или да буду избачени из комунистичке партије.
Због вишегодишњег мешања у приватан живот, није уопште постојао појам приватности. То важи и данас.
„Неће ми недостајати кад ти људи у апотеци вире преко рамена и питају: зашто узимаш тако скуп лек?“ – записала је америчка новинарка Џулија Јофе, када се после неколико година рада у Русији вратила у САД.
Енглеска реч ‘privacy’ у речницима се објашњава као „бити сам и неузнемираван; право на одсуство узнемиравања или пажње јавности“. Ова реч нема еквивалент у руском језику.
Лингвисткиња Татјана Ларина сматра да би као еквивалент могао да послужи појам „аутономије личности“. Право на самоћу је у енглеском језику важан културан феномен, док је у руској култури тај појам слабо заступљен и често га познају само правници.
Док су Руси углавном навикли на нарушавање личног простора и приватности, странци су у Русији понекад истински шокирани због нетактичног, с њихове тачке гледишта, понашања. Лучија из Италије је неколико година живела у Русији и више пута се сусретала с овом појавом. Управница студентског дома у којем је била смештена Лучија улазила јој је у собу без упозорења и куцања и затицала је или у пешкиру или у пиџами, али се при том уопште не би збунила. „Другови су ми објаснили да је то део совјетског менталитета, када није постојала никаква представа о приватности“, каже Лучија.
Француз Ерван је живео у различитим градовима Русије и такође се више пута сусрео са овом „културном специфичношћу“ Руса, тако да је чак временом то престало да га изненађује. Најупечатљивији случај доживео је у Нижњем Новгороду. Ерван је годину дана студирао и изнајмљивао стан недалеко од универзитета. Газда стана га је од почетка прихватио као сина и почео „очински“ да му свраћа сваке недеље ујутро без упозорења. Према његовим речима, у Француској ће вас људи барем упозорити на посету, а најчешће ће сусрет организовати унапред.
Неизбежно искушење за странце такође су лична питања од људи које једва познају. „Не могу ни да избројим колико су ме пута питали 'да ли си ожењен' чим бисмо се упознали“, смеје се Ерван. Лучију су такође у почетку нервирала питања од готово непознатих људи о томе колико зарађује, да ли планира да се уда и има децу, али затим се навикла и престала да се чуди или узнемирава због тога.
„Да, у Русији чак и лекари понекад немају осећај за границу. Женски доктор ће вас обавезно питати кад планирате децу, а ако одговорите да не планирате, обавезно ће вас питати зашто“, каже Рускиња Марија, која је одрасла у Америци и живела у многим земљама. Она, ипак, саветује људима да то не доживљавају као злонамерност или неваспитање. „Руси су генерално заинтересовани за друге, отворени и спремни да помогну. Они не желе да нарушавају ваш лични простор или да вас доводе у непријатну ситуацију. То је просто нека њихова национална особина или тако нешто. Научила сам да то не примам к срцу.“
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
