Где живе Руси изван Русије?

Reuters
Процењује се да изван Русије живи од 20 до 30 милиона Руса.

1. Украјина – 8,3 милиона

Русија и Украјина су биле део једне земље, СССР-а, од њеног настанка све до 1991. године. Неизбежно, Украјинци и Руси су се слободно селили по читавој територији заједничке земље, мешали се и насељавали са обе стране данашње границе.

Према најновијем попису становништва у Украјини из 2001. године, у овој земљи живи 8,3 милиона припадника руског народа. Као друга најбројнија етничка група у Украјини, Руси чине 17,28% становништва земље, док Украјинаца има 37,5 милиона.

2. Казахстан – 3,8 милиона

За генерацију припадника руског народа која је рођена у преломно време совјетске историје, од касних 80-их до почетка 90-их, одрастати у Казахстану било је готово као одрастати у Русији, јер су били окружени Русима.

Чак и данас, 30 година након што је Казахстан после распада СССР-а постао независна држава, Руси и даље чине велики део популације. 2009. године, на пример, припадници руског народа чинили су четвртину популације Казахстана. Проценат Руса се током година смањио (нове бројке ће бити доступне после пописа 2021), али то је и даље друга етничка група по бројности у земљи са око 3,8 припадника.

3. САД – 3,1 милиона

Можда звучи необично, али Сједињене Државе спадају међу три земље са највећим бројем припадника руског народа ван Русије. Кроз историју су се догодила четири таласа руске емиграције у Америку.

Први Руси су Америку почели да стижу у 18. и 19. веку, доприносећи развоју земље, укључујући и оснивање чувеног места Форт Рос у Калифорнији. Други талас имиграције чинили су углавном руски Јевреји који су напустили Руску Империју у потрази за бољим животом и белогардејци који су побегли од бољшевичког режима почетком 20. века. Совјетски дисиденти, који су СССР напустили добровољно или против своје воље, чинили су трећи талас имиграције. Последњи, четврти талас руских емиграната стигао је у САД после пада гвоздене завесе 1991. године, када су се многи људи, незадовољни животом под совјетском заставом и несигурни у будућност независне Русије, преселили у САД.

Данас у САД живи око 3,1 милиона припадника руског народа, мада се ради о грубој процени, јер се термин Рус у САД користи слободно за имигранте из многих бивших постсовјетских и источноевропских земаља. Иако се ради о великом броју, Руси чине само око 1% америчке популације.

4. Немачка – 2,2 милиона

Историја Русије и Немачке је вековима била тесно преплетена, што је допринело пресељењу људи из једне у другу земљу. У време Руске Империје немачка принцеза је чак владала Русијом и постала најпознатија жена на њеном челу.

Тешко је проценити број етничких Руса у Немачкој, с обзиром да се велики број Немаца који су живели у Руској Империји и оних који су пресељени за време Другог светског рата масовно вратио назад у Немачку после пада Берлинског зида, уједињења Немачке и распада Совјетског Савеза крајем 80-их и почетком 90-их. Процењује се, ипак, да око 2,2 милиона припадника руског народа живи у Немачкој. Они чине једну од највећих руских дијаспора на свету.

5. Узбекистан – 0,7 милиона

Пре распада Совјетског Савеза у Узбекистану, који је био део СССР-а, трајно је живело око 1,5 милиона Руса. Ипак, након што се Совјетски Савез распао на велики број независних држава, многи етнички Руси су напустили земљу и вратили се у Русију. Узбекистанске власти данас процењују да се број припадника руског народа у земљи преполовио, са 1,6 милиона на 730 хиљада људи.

6. Белорусија, Канада, Летонија, Киргистан, Естонија и Бразил – 2,7 милиона

Ових шест земаља заједно су дом за око 2,7 милиона Руса. На неким местима они чине незнатни део популације, док на другим, посебно у Летонији и Естонији, припадници руског народа чине значајан део становништва: 24,5% и 24,3%.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“