Да ли медведи у Русији стварно шетају по улицама?

Russia Beyond (Photo: Legion Media)
Да одмах разјаснимо. Није спорно, у Русији се може изаћи у продавницу по млеко и налетети на медведа. Питање је само колико често се то догађа и где.

Шетајући једне вечери пса испод прозора четвороспратнице житељ Лучегорска, насеља на Далеком истоку Русије, налетео је на разјареног медведа. Виктор Дубицки на то уопште није био спреман. „Испод балкона на мене изненада наскаче медвед. Разјапљене чељусти, пена на бради. Једино што сам стигао је да подигнем руке. Удара ме у груди и обара. Суљам се по тротоару на задњици метар-два“. Виктор није био једина жртва напада медведа (било их је више) тог дана али се неким чудом сачувао живу главу.

Друга прича. Југ Русије, Таганрог. Мушкарац шета на повоцу у стамбеном блоку мрког медведа, наизменично покушавајући да баци коску или да му стисне шапу. Видео се проширио друштвеним мрежама после чега је мушкарца потражила полиција како би проверила услове држања животиње и казнила га за шетњу без корпе.

Изгледа да је један од најпопуларнијих и најзанимљивијих стереотипа о Русима уопште није стереотип. Значи да медведи у Русији, у ствари, шетају улицама?

Није баш стерeотип

У најкраћем одговор би био: Да, тачно је. Али као прво не свуда, а као друго не увек. Мада пре неколико векова одговор би био другачији.

Срести медведа на улици у Русији није било ништа чудно. Али до масовних сусрета долазило је пре свега због огромне популарности представа са медведима. Дресирани медвед у старој Русији био је главна атракција лутајућих скомороха (комедијанти). Тако да је осим случајних сусрета са медведом из дивље природе много више шансе било да се набаса на припитомљеног медведа на ланцу. Традиција стара вековима у одређеном тренутку резултирала је огромним бројем медведа на улицама, па је цар Алексеј Михаилович био принуђен да изда указ о забрани „медведа који играју“.

Шанса да сретнете медведа данас зависи од територијалног распореда и доба године. У Русији нису необичне вести да је медвед упао у тржни центар и прошетао се између H&M и Заре. Или о медведима који блокирају пут у тајги и неће да се склоне док од возача или путника не добију храну. Или, на крају, да десетине медведа држе под опсадом село и мештанe који не могу да изађу из кућа као таоце.

Шанса да сретнете медведа у европском делу Русије равна је нули. Медведа тамо просто нема. Али таква вероватноћа постоји у средњој Русији, на Уралу, у Сибиру, где медведи могу да лутају директно око кућа и наравно, на Далеком истоку где их има убедљиво највише. Притом, што се иде више на исток, животиње су крупније. Најмањи медведи су на Кавказу, а највећи на Далеком исотку и посебно на Камчатки, где лососи долазе у огромном броју на мрешћење.

У Русији обитавају три врсте медведа, мрки, хималајски и бели. У градове и насеља они залазе до краја пролећа, у потрази за храном. У јазбине не иду они који нису успели да акумулирају довољну количину сала. Они и одлазе код људи, гладни и агресивни. За становнике Ненецког аутономног округа, Чукотке и других региона у Заполарју сусрет са медведом је нешто сасвим уобичајено.

„Блиски сусрет са медведом можеш да искусиш када одеш да бациш ђубре или водиш децу у школу. Можда нећеш ни моћи да изађеш из зграде, јер те у улазу чека огромна животиња“, каже координатор Светске фондације за природу Русије у Ненецком аутономном округу Сергеј Уваров. За такве случајеве Фондација је створила „Медвеђу патролу“ групу волонтера која спречавају сусрете и прати животиње до њиховог стаништва у природи.

У последње време, међутим, сусрети су све бројнији. Експерти то повезују са чињеницом да се медведи све мање лове и да страх од људи нестаје. Притом и животиња је све више. Према подацима „Центрохотконтроле“ за више од 15 година, односно од 2004. године популација мрког медведа у Русији порасла је за 90 одсто.

A када је реч о држању медведа у кући забрана је на снази тек од прошле године. Тако да шетање медведа на повоцу у близини куће није измишљена прича.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“