Московски графити кроз објектив руског фотографа (ФОТО)

Василий Кудрявцев/vasiliykudryavtsev.com
Објектив Василија Кудрјавцева бележи најнеобичније графите на улицама Москве. Многе од њих раније вероватно није видео нико осим њиховог аутора и фотографа.

Василиј Кудрјавцев већ 30 година фотографише портрете највећих звезда: од Данијела Крејга који грли Еву Грин у московском Кремљу до Роберта Кавалија који на рукама носи своју манекенку. Леди Гага, Мерилин Менсон, Џеред Лето, Фредерик Бегбеде и на стотине других позирали су овом фотографу најразличитијим приликама. Од 90-их година његове фотографије појављивале су се на насловним странама свих модних часописа у Русији.

Али, осим тога, овај фотограф путује по свету и фотографише обичан живот на улицама, у којем графити заузимају посебно место. Они су његова страст. Тако су најнеобичнији мурали од Њујорка до Сеула сачувани на његовим снимцима. У Москви га познају сви уметници графита. И поносни су када се њихово дело нађе на његовој фотографији.

Култура графита ме привлачи својим многостраношћу“, рекао је Василиј за RussiaBeyond. Стилови и теме руских уметника су врло разноврсни, а ниво изведбе је, по мишљењу овог фотографа, на веома високом нивоу.

Василиј је уверен да руска улична уметности ни по чему не заостаје за западном и да Русија на том пољу има велики број одличних уметника. „Кинематографија нам је лошија и то се не мења.“

Праве уличне уметности и графита, односно, онога што је незаконито, код нас можда има и више“, сматра фотограф, објашњавајући то тиме што је на Западу сувише много простора под контролом, док у Русији има много слободног простора за противзаконито улично стваралаштво.

Према његовом мишљењу, права улична уметност драгоцена је због тога што је, поред свега осталог, веома пролазна. „Неки мурали опстану само пола сата. Уметник их нацрта, а општинске власти одмах префарбају“, објашњава он.

За Василија је ухватити неки графит ствар чисте среће, јер он на њих наилази сасвим случајно широм града.

Међутим, овај фотограф такође зна на којим местима би се могли појавити нови графити, тако да, ако то није далеко од места где одлази неким послом, тамо обавезно сврати да види шта се променило.

На пример, поред станице метроа „Мендељејевска“ налази се зид на којем се стално појављују нови графити. „Ту можеш да покријеш својим радом било чију слику, а онда ће два дана касније него покрити твоју. Ту се често догађа нешто интересантно.“

Тај зид доказује да постоје феноменални уметници. „На пример, ова зелена звер [на фотографији испод] урађена је фантастично!“

Он нема свог Бенксија, каже Василиј. „Али код Бенксија се ради више о поруци, него о вештини, мада он, наравно, уме да црта. У Русији је та бунтовничка етапа прескочена током више од 20 година. Ми то нисмо имали, али онда смо почели да правимо веома много најразличитије уличне уметности, између осталог, и веома занимљивих ствари. Док им је на Западу било потребно много времена да стигну до тога.“

Прошле године је због епидемије Василиј истраживао напуштене делове Москве, железничке пруге приградских возова и друга тајновита места. „Та се места чувају и тамо је тешко ући, тако да све што је тамо нацртано нико није ни видео.“ Василиј сматра да је баш добро што уметници сликају оно што нико не види, можда јер им се то допада или просто тако вежбају.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“