Бајконур је град на југу Казахстана са истоименим космодромом, са којег Русија од 2016. године врши сва свемирска лансирања. Русија га је закупила заједно са космодромом и околином од Казахстана до 2050. године, што Бајконур фактички чини руском територијом. Он има статус који је идентичан статусу града од федералног значаја у Русији. Ту су у оптицају руске рубље, важе руски закони, све табле су такође на руском, а на централном тргу и данас стоји камени Владимир Лењин.
На овом месту су се окупљали стручњаци из читавог СССР-а, а после распада земље град и сва његова свемирска инфраструктура нашли су се на територији сувереног Казахстана. Питање је решено 1994. године, склапањем уговора о закупу, за шта Русија годишње Казахстану плаћа око 200 милиона долара.
Сада се у Бајконур може доћи само са специјалном пропусницом. Истина, чак и за странца није много комликовано да је добије. То може учинити на основу позива познаника који живе у граду или преко туристичких агенција. Туре обиласка Бајконура обухватају посматрање лансирања ракете, тако да нису јефтине: за Русе 95 хиљада рубаља (око 1.100 евра), за странце око 5 хиљада долара.
Ових 495 квадратних метара у швајцарским Алпима припада Русији од краја 19. века. 1799. године руски војсковођа Суворов је заједно са коалиционом војском Аустрије кренуо у поход у Швајцарску и руска армија је на превоју Сен Готард изгубила две хиљаде војника. Војсковођа тада није постигао свој циљ: да протера Французе са територије Швајцарске и војска је морала да се повуче због великих губитака. Али историчари сматрају да је овај неуспешан поход руској војсци донео више части, него друга најблиставија победа.
Тако да је неколико векова касније швајцарска општина Урзерна Русији за изградњу споменика погинулим борцима бесплатно уступила комад земљишта са алпским стенама, малу површину поред њега и пут који води до њега. Узгред, том приликом о томе нису обавестили владу Швајцарске и за руско „острвце“ она је сазнала тек 70-их година XX века.
Руско рударско насеље Баренцбург постоји на територији Норвешке на основу одредби Шпицбергенског споразума из 1920. године, према којем свака држава учесница споразума (а било их је преко 50) има право да на архипелагу Шпицберген обавља привредну делатност. Међутим, ово право данас користи само Русија.
СССР је на архипелагу имао три оваква насеља, али два су напуштена када је обустављена експлоатација угља. Остало је само једно насеље које опстаје на државним дотацијама.
Ту живи око 400 људи, држављанима Русије за долазак у Баренцбург није потребна виза, а ту долазе да раде углавном радници по сменама. Такође, последњих година ту се развија туризам. Због туриста је 2010. године постављена и плоча са натписом „Наш циљ је комунизам“, пронађена у магацину, како би се дочарао совјетски амбијент. Насеље има своју школу, ресторане, музеј, болницу, обданиште, хотеле, хостеле, узгајалиште паса за вучу санки и занатски центар.
2010. године Русија је на тендеру надмашила Канаду и Саудијску Арабију и откупила земљиште на левој обали Сене, недалеко од Ајфелове куле, плативши за њега 75 милиона евра (по тадашњем курсу 100 милиона долара).
На 4.245 квадратних метара на кеју Бранли по пројекту француског архитекте Жан-Мишела Вилмота подигнути су православна црква Свете Тројице, изложбени центар, школа и управа епархије са концертном двораном и смештајем за свештенике. Правно све то је део амбасаде Русије у Француској, тако да територија поседује дипломатски имунитет.
2008. године Русија је повратила три парцеле земљишта у Јерихону на западној обали реке Јордан.
Њих су још крајем 19. века купили руски свештеници од прилога ходочасника, али затим је земљиште неколико пута прелазило са једног председника Императорске православне палестинске општине (хуманитарно-научна организација, основана у Русији) на другог. На крају је, после смрти једног од председника, било компликовано да се земља препише као власништво Русије или хуманитарног друштва. Ово питање је решено тек после више од једног века.
На површини од преко 12 хиљада квадратних метара налази се, између осталог, хришћанска светиња – библијско дрво „Захејева смоква“. Према Јеванђељу по Луки, под овим дрветом срели су се Исус Христ и цариник Захеј.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
