Када се млади дипломац Московског државног универзитета, запослен у фабрици аутомобила ВАЗ, нашао у тешкој финансијској ситуацији 1983. године, обратио се свом послодавцу за помоћ. Управа фабрике саветовала је Мурату Уртембајеву да не тражи други посао, обећавши му унапређење и повећање плате.
Међутим, како је време пролазило, Уртембајев је схватио да је преварен. Тада је смислио освету. Тајно ће изменити програм који покреће траку за склапање и заразити га вирусом. Онда ће се умешати и поправити овај проблем, на тај начин завређујући поштовање фабричке управе које му је, по његовом мишљењу, одавно следовало.
Због Уртембајевљеве интервенције фабрика је била блокирана три дана. С обзиром да то није била његова намера, него је само планирао да створи проблем који ће одмах моћи да отклони, признао је управи фабрике шта је учинио.
Совјетски кривични закон није предвиђао казне за сајбер преступнике и зато је Уртембајев осуђен због хулиганства. Добио је условну казну и морао да плати приличну суму. Такође је постао први регистровани совјетски хакер.
2013. и 2014. године британске онлајн кладионице суочиле су се са изнудом невероватних размера. Усред важних утакмица и игара компаније су примале претње путем имејла. Непознати хакери су претили да ће им срушити сајтове помоћу DDoS напада и тако зауставити прилив прихода, ако им не уплате десетине хиљада америчких долара на неки рачун регистрован у трећој земљи. Ако би компаније одбиле да то учине, претрпеле би огромне финансијске губитке.
Вишегодишња истрага британске полиције указала је на неколико особа у Русији. Британске власти су контактирале руску полицију тражећи помоћ. Ускоро су руске службе задржале ове три особе по оптужби за сајбер-криминал. Преступници, тројица ИТ експерата у двадесетим годинама, за које се веровало да су путем изнуде зарадили 4 милиона долара, добили су казну за коју су неки сматрали да је превише строга: по осам година строгог затвора.
1994. године један хакер је незаконито пребацио преко 10 милиона долара са рачуна америчке банке Citibank и покушао тај новац да подигне преко рачуна регистрованих у различитим земљама света.
Када су Левинови сарадници приликом покушаја да подигну новац задржани на захтев ФБИ, они су указали на Владимира Левина, запосленог у малој петербуршкој трговинској фирми „Сатурн“. 1994. године руски закон није предвиђао казне за сајбер криминал и Левин, који је постао 10 милиона долара богатији, технички је био невин у очима руског правосудног система. Хакер такође није могао бити изручен САД, јер руски закон забрањује екстрадицију руских држављана.
5-فلاديمير ليفن
— عـطنـي الـزبدة (@GiveBrief) November 20, 2020

أشتهر في التسعينيات بإختراقه لمواقع عدة شركات و إختراق حسابات سيتي بنك وقام بتحويل أموال تقدر بـ 10.7مليون دولار لحسابات أخرى في إسرائيل وألمانيا وأمريكا وفنلندا وهولندا وتم القبض عليه عام 1995وسُجِن لمدة 3 سنوات أما اليوم فهو يملك ويدير شركة خاصة في ليتواينا. pic.twitter.com/FQijUsKAwT
Било је потребно да банка и страни званичници уложе напор како би Левина намамили у Велику Британију, где је ухапшен и изручен САД ради суђења.
Након што је амерички суд Левина осудио на четири године затвора, појавиле су се гласине о томе да су Левинове техничке и компјутерске вештине биле недовољне за такав подухват. Према једној теорији, коју су поткрепљивали анонимно објављени подаци на интернету, Левин није био мозак ове операције, него само онај ко је за 100 долара купио приступ банковном систему од групе руских хакера који су провалили систем без криминалних намера, него из радозналости и жеље да истраже рањивост сервера Citibank. Ипак, Левин је тај који је био кажњен.
„Тражен од ФБИ“ – гласи постер са сликом средовечног човека обријане главе са помало злокобним осмехом на лицу. На слици је Јевгениј Богачов, један од најозлоглашенијих хакера на свету, руски држављанин из обалског града Анапе на југу Русије.
Награда од 3 милиона долара коју нуди амерички Стејт департмент за информацију која би довела до хапшења или осуђивања Богачова показује котирање овог хакера у свету сајбер-криминала.
Користећи интернет имена „lucky12345“ и „slavik“, Богачов је направио и користио вирус типа Тројанског коња по имену „Zeus“ и „GameOver Zeus“ за извођење, како наводи ФБИ, „масовног рекетирања“.
Процењује се да је Богачовљева активност изазвала финансијске губитке од преко 100 милиона долара. Чак и данас у канцеларију ФБИ у Питсбургу редовно стижу дојаве о томе где се он налази, али ниједна није довела до хапшења руског хакера који се засад успешно крије.
На врхунцу америчке председничке трке 2016. године у сајбер нападу је украден и објављен огроман број имејл порука Националног комитета Демократске странке, што је оцењено као чин невероватне дрскости. Истрага специјалног саветника Роберта Милера тврдила је да су хакери ове групе повезани са руском војном обавештајном службом. Руске државне власти, међутим, више пута су одбациле ове оптужбе.
Како било да било, група је позната по напредним и софистицираним методама и широком спектру мета. Током година различите владе и невладине организације биле су жртве групе FancyBear. Наводи се да ови хакери користе вирус по имену X-Agent, који им омогућава да неограничено контролишу заражене компјутере, снимају скриншотове, прате куцање на тастатури и краду лозинке.
Према речима Курта Баумгартена, главног истраживача безбедности у глобалном истраживачком тиму Лабораторије Касперски, борити се против ове групе је као „играти шах са неким не знајући ко вам је противник“.
Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.
Пријавите се
за наш бесплатни недељни билтен!
Најбољи текстови седмице стижу директно на вашу e-mail адресу