Како Русија помаже авганистанским избеглицама?

Russia Beyond (Photo: Mikhail Mishchenko/Getty Images; Personal Archive)
Како људи из Авганистана преживљавају у земљи која скоро никоме не даје статус избеглице?

Омид, 30-годишњак који је завршио студије енглеског језика и књижевности на државном универзитету у Херату у Авганистану, пре само годину дана радио је као уредник на авганистанском ТВ каналу. Сад је већ трећи месец како се буди у четири ујутро. Сат времена касније отвара се пијаца „Москва“ у рејону Љублино на југоистоку руске престонице, где је његово ново радно место.

Сваког радног дана од пет ујутро до шест увече Омид износи из магацина и продаје кинеске торбе и новчанике. За то добија 30 хиљада рубаља месечно (око 350 евра). Овај новац му је довољан за храну, кревет у соби са 8 лежајева недалеко од пијаце (8 хиљада рубаља месечно или око 90 евра) и помоћ коју шаље жени у Авганистан. Према његовим речима, у Русији се осећа депресивно, а власник тезге на пијаци сваког дана од њега тражи да још више ради.

Упркос Омидовим жалбама, он је ипак имао среће да нађе посао и стан. Многи илегални досељеници немају ни толико и осуђени су на знатно теже услове живота.

Омид

„Желео бих да ми неко помогне да се овде пријавим и добијем дозволу да моја породица и жена дођу у Русију. Авганистан ми је уништио живот, донео ми је много несреће, почињем у Москви од нуле, али то је веома тешко, уморан сам“, каже Омид.

13. априла председник Џо Бајден саопштио је да ће се америчке трупе повући из Авганистана до краја августа 2021. године (америчка војна кампања у Авганистану почела је 2001. године после терористичког напада 11. септембра). За четири месеца исламистички радикални покрет „Талибан“ у потпуности је освојио Авганистан, што су његови представници објавили 15. августа 2021. године.

Званична представница руског Министарства спољних послова Марија Захарова је изјавила да је Русија спремна да извуче авганистанске избеглице, али само у стране земље.

„Спремни смо да пружимо услуге руске цивилне авијације за пребацивање сваког броја авганистанских грађана, укључујући жене и децу, у било коју страну земљу која буде заинтересована да их прими и смести“, изјавила је Захарова на брифингу са новинарима 19. августа.

Председник Русије је против примања избеглица из Авганистана у Русију, као и у земље Централне Азије, пре него што добију визе за САД и Европу. Према његовим речима, то угрожава безбедност земље, јер са избеглицама у земљу могу ући терористи.

„Њих [избеглица] може бити на хиљаде, па и стотине хиљада. Може их бити и више милиона. А ми са тим нашим најближим савезницима и суседима немамо визна ограничења. А и каква нам је граница? Хиљаде километара. Човек може да седне у ауто или на магарца и крене преко степе“, изјавио је руски председик 22. августа на састанку са представницима партије „Јединствена Русија“.

Притом Русија и иначе крајње ретко даје статус избеглице. Крајем 2020. године у Русији је било само 455 избеглица, током 2020. године овај статус је добило само 28 особа, пише „Парламентскаја газета“, позивајући се на извештај Федералне агенције за питања националности.

До 25. августа Русија је помоћу пет авиона Министарства одбране извела из Авганистана своје држављане, као и држављане Белорусије, Киргистана, Таџикистана, Узбекистана и Украјине, укупно око 500 особа. Међутим, неки Авганистанци су ипак успели да стигну у Русију. Осим тога, у руским универзитетима школују се студенти из Авганистана који се плаше да се врате кући и сањају о томе да из земље коју су освојили талибани спасу своје ближње.

Колико их има, како преживљавају у Русији и ко им помаже да се снађу у земљи која званично није саопштила да ће примити избеглице из Авганистана? 

Улазак у земљу помоћу FAN ID, затвор и новчане казне

15. августа 2021. године, на дан када су талибани званично освојили Авганистан, у уске ходнике једне неугледне зграде у Москви ушло је десетак узнемирених авганистанских студената Ростовске школе за водиче полицијских паса Министарства унутрашњих послова Русије у Јегорјевску (97 километара од Москве). У згради се налази једна од неколико непрофитних организација у Русији за пружање помоћи мигрантима и избеглицама „Цивилно садејство“ (2015. године Русија је ову организацију прогласила за страног агента). У свом центру пружају правну, медицинску, хуманитарну помоћ, а такође помажу избеглицама да се социјализују и науче руски језик на онлајн курсевима.

Студенти су сараднике организације молили да им помогну да пребаце своје породице у Русију и интересовали се да ли ће их вратити назад у Авганистан.

„Многи плаћају своје школовање и притом не могу уз то да раде. Школовање плаћају родитељи из Авганистана, а многи од њих су сад изгубили послове и станове. Ми студенте покушавамо да умиримо, саветујемо их, али не знамо да ли ће наша држава бесплатно школовати авганистанске студенте“, каже руководилац пријемног одељења организације Лајла Рогозина.

Осим студената, у јуну 2021. године становници Авганистана су слободно улазили у Русији на основу пропусница навијача FAN ID на утакмице Европског првенства у фудбалу. Према правилима уласка у земљу на основу навијачког пасоша, требало је да странци напусте Русију до 12. јула 2021, али су Авганистанци, сазнавши за ситуацију у својој земљи, искористили FAN-ID као могућност да побегну из земље.

„Недавно је код нас дошао бивши бизнисмен са мајком и сестром, власник фабрике за производњу клима-уређаја у Авганистану. Док је био на утакмицама Euro-2020, његов бизнис су преузели и покрали талибани. Он је тамо имао ауторитет, новац, и одједном је изгубио све. Рекао је: 'Ако се вратим, убиће ме. Овде изнајмљујем стан, немам где да радим. Ако би сутра завладао мир, одмах би се вратио'“, испричао нам је координатор-преводилац организације Фахим Фероз.

Евакуација руских држављана из Авганистана авионом Ил-76МД

„Сваког дана 10-20 Авганистанаца долази у 'Цивилно садејство' тражећи помоћ за добијање привременог боравка или привременог политичког азила. За то време они изнајмљују стан од других Авганистанаца и запошљавају се на пијацама, јер нигде другде неће да их приме. Неке избеглице могу постати жртве скинхедса, али се то у последње време ретко дешава. Ако се обрате миграционој служби ради добијања докумената, Авганистанце хапсе. Не терају их из земље, али им наплаћују казну од 5 хиљада рубаља (око 6о евра) за кршење боравка на територији Русије.“

Такође, део Авганистанаца је у јуну и јулу 2021. године прешао у Русију преко Узбекистана и Таџикистана, али неки од њих су ухапшени на граници или на територији Русије и осуђени на затвор, каже Лајла Рогозина.

„У Саратову имамо велику породицу која је успела илегално да пређе границу преко Таџикистана, они су у Русији тражили политички азил. Мушкарци су ухапшени и провели су у затвору у Саратову два месеца, ми смо за то време новчано помагали женама и деци, на крају их је миграциона служба сместила у избеглички камп у Красноармејску“, каже Рогозина.

Према њеним речима, свако обраћање за новчаном помоћи „Цивилно садејство“ посебно разматра. Новац долази из донација или као помоћ амбасада Европске уније. Најчешће новац дају тешко оболелим особама и породицама са много деце. 

„Сматрам да, ако су се авганистанске избеглице већ нашле у Русији и не могу да се врате кући, јер им тамо прети опасност, држава треба да их прими, а не да им отежава ситуацију“, закључује Рогозина.

Живети у Русији и страховати за Авганистан

Евакуација руских држављана из Авганистана, ародром Чкаловски, Московска област

Омид из Авганистана, споменут на почетку текста, као и друге избеглице, вероватно је планирано ушао у Русији на основу FAN-ID, надајући се да ће ту и остати. У његовом родном Херату остали су му жена и породица.  

„Ишао сам у 'Цивилно садејство', тамо су ми рекли да треба да тражим дозволу привременог боравка, али се плашим да се обратим миграционој служби, јер немам никакве документе и могу ме ухапсити. Плашим се, али се надам да ћу моћи да доведем породицу“, каже Омид.

Још један становник Авганистана, 25-годишњи Башир из Кабула, студент је 4. године Руског универзитета саобраћаја и живи у студентском дому. Његови рођаци су остали у Кабулу, а он уз студије ради као преводилац са персијског на руски језик.

„Тамо нема посла, ничег нема, све канцеларије су затворене, девојке не могу да се школују и банке су затворене. Хоћу да помогнем породици, али не знам кад ће се све то завршити“, каже Башир.

Још један број дипломираних студената руских факултета био је принуђен да се врати у Авганистан, али и даље траже начин да поново дођу у Русију. Страни студент може да добије привремени боравак у Русији ако је на студијама имао одличан успех.

Ељхам се 2016. године уписао у војну школу „Маршал Совјетског Савеза К. Рокосовски“ у Благовешченску (7,8 хиљада километара од Москве). Добио је диплому са оценама које му нису омогућавале да добије привремени боравак у Русији и 2021. је морао да се врати у Кабул. Желео би да се врати у Русију, јер је живот у Авганистану сад много тежи.

„Цене брашна, уља и пиринча су скочиле неколико пута, мог пријатеља су пребили талибани. Нова власт уопште нема планове за будућност. Кажу: 'Трпите, Алах ће помоћи'. Хтео бих визу за Русију, ипак сам тамо провео шест година, спреман сам да служим у војсци и даље, али не знам како да се вратим“, каже Ељхам.

Русија није за избеглице

Према процени преводиоца Фехима Фероза, у Русији живи укупно 100 хиљада Авганистанаца. Само 256 њих има статус избеглице, који су добили још 90-их, још 514 Авганистанаца живи у Русији на основу привременог азила, пише „Коммерсант“, позивајући се на податке Министарства унутрашњих послова за 2020. година.

У Русији обично желе да остану радни мигранти без високог образовања, док Авганистанци који говоре енглески са високим образовањем, посебно лекари и инжењери, желе да оду у Европу, користећи Русију као пролазну станицу, каже Фахим.

Фероз би волео да Русија Авганистанцима омогући легални боравак, како би могли слободно да раде, сами себе издржавају и плаћају порезе.

„Русија није земља за избеглице. Ја сам тај статус добио са великим тешкоћама после 15 година, а за добијање држављанства било ми је потребно преко 20 година, мада сам радио и као преводилац, и на радију 'Спутник'. Наши људи по неколико месеци чекају разговор за привремени азил, мада би требало да им он буде омогућен у року од недељу дана по доласку у земљу. Тако их дочекује Русија“, закључује Фероз.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“