Зашто руски станови имају неколико улазних врата?

Russia Beyond (Legion Media)
За Русе је сасвим нормално да имају 4-5 различитих кључева за улазна врата свог стана, јер обично морају да отворе неколико врата како би ушли. Чега се то плаше?

„Може ли неко да ми објасни зашто руски станови често имају неколико улазних врата? Управо сам се из хостела преселио у изнајмљен стан, написао ми је недавно мој колега из иностранства. „Овде на улазу имам троја врата у низу, а између двоја од њих размак је само 2 центиметра! Да ли се људи овде још плаше медведа? Или Наполеонове војске?“

Кроз затворена врата

Приватност је одувек била проблем у Русији, земљи са дугом традицијом заједничких станова и колективног доношења одлука, што датира чак и пре Октобарске револуције. Црква, као и локалне сеоске заједнице, често су одређивали правила живота за своје чланове и уводили их у њихове животе.

У совјетском друштву људи су почели да поседују одвојене станове у граду. Почев од средине 50-их јефтине стамбене зграде, назване „хрушчовке“ по Никити Хрушчову, грађене су широм Совјетског Савеза. А станови у њима имали су стварно лоша врата, која нису била чак ни од правог дрвета. „Једном сам раставио врата, унутра сам нашао дрвене парчиће, прилепљене за плоче од иверице“, написао је један корисник на руском интернет форуму. Никако чудо што таква врата нису била добра звучна изолација. Из кухиње сте могли да чујете готово сваки корак на степеништу и обрнуто.

Таква врата нису имала ни добру термоизолацију. После неког времена дрво би се скупило и настајала је промаја. Из свих ових разлога совјетски грађани су облагали плоче улазних врата вештачком кожом, која се продавала под називом „дерматин“. Због тога су врата изгледала „богатије“ и била трајнија.

Зашто су врата тако дебела?

Наравно, у Совјетском Савезу су постојали провалници, и људи су били забринути што су им врата тако слаба да их је лако провалити.

Зашто онда држава својим грађанима није обезбедила станове који су заштићени од провала? Веровали или не, за то је постојао политички разлог који је наводила комунистичка партија. Бољшевици су, наиме, сматрали да би производња гвоздених врата била не само скупа, него би такође поткопавала идеолошку базу комунизма. Наравно, зашто би неком била потребна гвоздена врата у земљи у којој све припада народу и милиција савршено обавља свој посао. Осим тога, шта бисте могли да кријете иза гвоздених врата? У друштву са ниским нивоом приватности свако ко је желео да се изолује могао је да привуче подозривост и постане тема оговарања.

У каснијим годинама СССР-а постављање дебелих, често вишеслојних или вишеструких врата постало је прави хит. Такође, појавиле су се решетке на прозорима које су спречавале да провалници на тај начин уђу у стан. Чак и ако нисте имали милионе ни дијаманте у свом двособном стану од 30 метара квадратних, могли сте да поставите импозантна врата и тако импресионирате комшилук. Ипак, главни разлог популарности дебелих и вишеструких врата је сигурно психолошке природе. Људи су покушавали да компензују године несигурности проведене иза танких, слабих врата.

Зашто се већина совјетских врата отварала према унутра?

Постоји и распрострањен мит о томе да се већина врата у совјетским становима отварала према унутра због безбедности. КГБ је наводно хтео да врата буду таква да их је лако провалити у случају да се унутра крије неко опасно лице.

То је, наравно, потпуна измишљотина. Совјетски КГБ је могао да уђе или провали у сваки стан кад је то било потребно, без обзира на дебљину врата или страну на коју се отварају. Прави разлог је много једноставнији: степеништа у „хрушчовкама“ су била заиста мала. Да су се врата отварала према споља, било би просто потребно више простора на степеништу. А у неким зградама врата суседних станова су била тако близу једна другим да се могло десити да отварајући врата случајно њима ударите суседа док се петља са својом бравом и кључевима. Зато су се врата отварала према унутра. Када су људи мењали ова врата 90-их, често су мењали и довратак и стављали врата која се отварају према споља да би имали више простора у стану.

Необично је да Руси и данас гаје љубав према дебелим вратима. „Никад нећу моћи да проведем ноћ са таквим вратима на кући, а камоли да ту оставим жену и децу. Изгледају као да свако може да уђе кад хоће! А никад се не зна!“ – записао је руски корисник интернета о америчким стакленим и дрвеним вратима на њиховим кућама. Вероватно је у праву? Шта ви мислите о томе?

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“