Угледни руски фотограф Фјодор Савинцев, чији су радови објављивани у реномираним међународним новинама и часописима, за време пандемије Covid-19 пронашао је нову страст: совјетске даче.
„Пројекат 'Кратовске даче' [назван по приградском насељу Кратово у близини Москве] почео је када сам се вратио у кућу мојих родитеља да им помогнем током пандемије. Некако сам кренуо са документарним пројектом о старим дачама у московским предграђима“, каже Фјодор Савинцев.
Фотографа је фасцинирала народна архитектура совјетских дача: људи који су их подигли пре много година ослањали су се на своју визију, а не на мејнстрим академску традицију или професионална архитектонска упутства. Резултат је специфична фолклорна естетика коју је Савинцев желео да забележи својом камером, при чему је куће третирао као живе објекте.
„Постао сам архивар који прикупља информације и документе. Јасно је да не могу све да урадим сам. У теорији то би требало да раде професионалне архитекте. Али ја сам покренуо фасцинантан тренд који се проширио и на друге градове. Видим да постоји све више интересовања за историјско проучавање културе дача“, рекао је Савинцев у интервјуу.
Процес преласка са људских субјеката на непокретне објекте у његовом стваралаштву догодио се спонтано.
„У мојој каријери људски субјекти су били доминантни над архитектуром. Али, ја куће посматрам кроз форму портрета. Правим портрете кућа“, каже Савинцев.
Фотограф је методично приступио задатку проналажења нових субјеката. Обишао је сваку улицу у насељу и изабрао занимљиве куће, а такође потражио власнике или људе који знају нешто о историји куће, како би поред фотографија могао да исприча и њихове приче.
Није било лако пронаћи неке власнике и Савинцев се обратио широкој публици преко Инстаграма, тражећи помоћ, распитујући се да ли неко познаје историју поједине куће или њених власника.
„Инстаграм је медијска алатка која ми омогућава не само да са мојом публиком поделим фотографије, него ми пружа прилику да успоставим смислене контакте тако што људи могу директно да ми се обрате. То се догодило много пута када су ми се власници обратили, након што им је неко трећи проследио моју објаву, а они су одлучили да би желели да разговарају са мном“, каже фотограф.
За документарног фотографа, чији је примарни метод истраживања лична комуникација, од огромног је значаја питање приступачности. Тако да су све фотографије у пројекту „Кратовске даче“ начињене помоћу ајфона, који омогућава максимални приступ објекту.
„Живимо у доба када се људи осећају престрашено и непријатно ако виде професионалну опрему, сматрајући да то нарушава њихову приватност. Ајфон мање изазива такву реакцију“, каже Савинцев.
Савинцев тренутно помаже у обнови пет кућа. Каже да такође планира да оснује фондацију (или други тип организације) која би се на систематичан начин бавила рестаурацијом јединствених приватних викендица.
„Овако бих формулисао задатак будуће фондације: очување архитектонског блага дрвене архитектуре, или, чак би се могло рећи, индивидуалног становања. Држава не издваја средства за одржавање објеката у приватном власништву. Људи не могу овим кућама да пруже бригу која им је потребна и тако оне напросто нестају. А оне су, по мом мишљењу, значајне са тачке гледишта културне баштине, иако су приватно власништво. Тако да је идеја фондације да помогне приватним поседима, укључујући рестаурацију кућа, са намером да оне задрже свој изглед“, каже Савинцев.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
