Колико хране Руси бацају?

• Пратите наше садржаје преко иновационог сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!

Али најпре да објаснимо зашто је бацање хране тако лоше за животну средину.

Сергей Медведев / TASS

Сви знамо да је бацати храну морално лоше када у свету још увек постоји толико глади. Међутим, последњих година истиче се још једна забринутост када се ради и отпацима хране: њен утицај на околину.

Храна која заврши на депонијама приликом распадања производи велике количине метана, гаса стаклене баште који је 80 пута штетнији од CO2. А с обзиром да пољопривреда троши 70% воде у свету, одбачена храна такође представља велики утрошак воде. Милиони литара нафте такође се троше сваке године за производњу и транспорт хране која се не поједе.

Како се Русија тако добро рангирала?

Александр Кряжев / Sputnik

Разговарали смо са стручњацима који су најпре били прилично изненађени резултатима рангирања компаније Bosch.

„Стварно? Шокирана сам!“ – рекла је Ана Балахонцева из компаније за еколошки кетеринг „Храна ће спасти свет“ када смо од ње тражили коментар.

Баланхоцева сматра да би то у теорији могла бити последица ратних година и 90-их, које су биле обележене глађу и сиромаштвом у Русији. Данашње одрасле у Русији одгајили су људи који су морали да штеде на храни.

„Наследили смо много рецепата од наших бака за коришћење производа који се често сматрају нејестивим“, додаје Балахонцева.

Ана Успенска, оснивач организације „Фудшеринг у Москви“, слаже се да је сећање на рат још живо и додаје да у Русији, као и у читавој Заједници независних држава, животни стандард није још тако висок да би људи могли да приуште луксуз бацања хране.

Истраживање међу студентима московског универзитета „Висока школа економије“ такође издваја чињеницу да људи бацање хране изједначавају са бацањем новца и храну виде као резултат нечијег рада (тако да бацање хране показује непоштовање према раду других људи), као и растући тренд етичког и одрживог конзумирања хране међу младим становницима градова, као и православне вредности у којима се храна доживљава као светиња.

Да ли је ситуација заиста тако добра како се чини?

Александр Кряжев / Sputnik

Можда се у поређењу са другим земљама Русија добро котира, али то не значи да је она узорно друштво када се ради о избегавању отпада од хране. Око 884 милиона тона произведене хране се баци годишње у свету, од чега 17 милиона тона у Русији.

Према извештају Центра ТИАР о отпаду од хране, у Русији готово сва бачена храна (94%) заврши на депонијама, где постаје извор загађења тла, воде и ваздуха. Ослобађа се неких 2,4 милиона тона метана због отпада од хране у Русији, као и других гасова као што су амонијак и водоник-сулфид. Осим штете коју наноси на плану загађења, одбачена храна Русију кошта око 30 милиона оброка годишње.

Следећи кораци у борби против бацања хране у Русији

Кирилл Пухляков / Sputnik

На срећу, постоји неколико ствари које би могли да учине потрошачи и компаније.

„Најпре, произвођачи и продавци треба да нуде више производа без паковања или са минималним паковањем или са паковањем које се може рециклирати. Продавнице треба да проуче колико одређеног производа ће купци највероватније купити и да на основу тога осмисле величину паковања за различите потребе. Многи производи могу се испоручити у продавнице без икаквог паковања, и продавнице генерално треба да покушају да минимализују отпад“, истиче Балахонцева.

Ресторани, који су још један велики извор бачене хране, треба да смање јеловнике и да не купују превише производа, као и да користе мање фолије и кеса за вакумирање. Сва храна која преостане може се поделити организацијама за фудшеринг или запосленима.

Александр Кряжев / Sputnik

Када се ради о обичним људима, Балахонцева каже да они треба добро да осмисле листе за куповину како би избегли претерану куповину.

„Важно је да национална траума глади полако буде превазиђена и да се животни стандард побољша, а да ове узроке замене позитивнији разлози као што су тренд свесне конзумације и еколошке вредности. Можемо видети да се такве вредности појављују, али углавном међу младима у градовима“, закључује Успенска.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!