Русија је најхладнија земља на свету са просечном годишњом температуром од -5° C.
Наравно, то је огромна земља, па све зависи од тога у којем се делу земље налазите. На Црном мору или на Кавказу снег ретко пада, али становници неких региона понекад и не примете лето јер су, како каже виц, тог дана били на послу. Али где у Русији се зимска одећа носи најдуже?
Многа острва у Северном леденом океану административно припадају регионима Русије, од Мурманске области на западу до Чукотке на истоку. Међу њима су архипелази Нова земља, Земља Фрање Јосифа, Северна земља, Новосибирска острва и други. То су вероватно делови земље са најјачом зимом: температура прелази нулу само у јулу и августу, па чак и тада само за неколико степени.
Најдуже зима траје на острвима Земље Фрање Јосифа и то од од средине августа до краја јуна. Снег прекрива острва скоро током читаве године, а од краја јесени можете доживети мећаве и дугу поларну ноћ.
И мада температура зими ретко пада испод -40° C, хладни ветрови чине да је боравак на острвима у овом периоду врло непријатан. То се назива поларна клима. Овде нема пуно сталног становништва, али су ту национални паркови: национални парк „Руски Арктик“ и природни резерват „Врангелово острво“ – које посећују туристи и где се налазе истраживачке станице и војне базе.
Јакутија је највећи и најхладнији регион у Русији. Велик је скоро као Индија, а има мање од милион становника, од чега трећина живи у престоници Јакутску, док остатак становништва у градовима и селима широм ове простране републике. А сви они живе у тешким условима када се ради о клими.
У августу почиње хладноћа и може пасти први снег, а онда до краја септембра морате да носите зимску одећу! Након тога не очекујете да пре средине маја температуре пређу нулу. Истовремено Јакутија се може похвалити занимљивим температурним разликама. На пример, у престоници Јакутску просечна зимска температура је -35° C, а летња +18° C (а честе су врућине од +30° C и хладноће од -50° C). У Јакутији постоје невероватне рекреативне зоне у близини вечитих ледника. Локални становници ту долазе лети, када могу направити веома ефектне фотографије.
Најхладније зиме су у насељима Ојмјакон и Верхојанск, где је најнижа забележена температура чак -70° C. Температура од -45° C ту се сматра за обичну зиму.
„За тамошње житеље хладноћа није разлог да се остане код куће“, пише блогерка Јекатерина Борисова која је младост провела у Јакутији. „Ту је увек много људи, а увече огромни редови људи чекају да се спусте низ ледени тобоган. Сви, од младих до старих, иду на вожњу да се не смрзну.“
Јамало-ненецки аутономни округ на северу Сибира је мало топлији од Јакутије, али зима није краћа. Најдужа је у северном делу региона и траје од средине септембра до краја маја (температуре изнад нуле могу се очекивати тек у јуну).
Поларни део Јамала је препун зимских олуја, магле и дуге поларне ноћи, али истовремено температура ће бити „само“ -25 до -30° C. У овом рејону има мало људи и углавном су то радници на гасоводима у насељима као што је Сабета.
„Ветар стварно може да вам одува шлем са главе или жути прслук са рамена“, присећа се фотограф Андреј Старостин, који је путовао у Сабету. „У почетку изгледа изненађујуће да све степенице, чак и када се ради о два или три степеника, имају рукохвате. Али када ветар крене да дува, схватате да је то неопходно.“
Већина људи живи на јужном делу полуострва Јамал. Административни центар региона, град Салехарду, налази се иза поларника. Ту је лето веома кратко и готово неприметно са температурама од -1° C у мају до +10° C у летњим месецима. Онда у октобру опет пада испод нуле, али са зимама које нису претерано сурове са температурама око -20° C. Топли дани су ретки, али Салехард има најсевернију плажу на свету!
На северном делу Краснојарског краја који обухвата Тајмирско полуострво и градове Нориљск и Дудинка снег се обично не топи до средине лета. Температура овде прелази нулу од јула до септембра. Чак и у јулу често може бити око 13° C (мада може бити и топлих дана). Најзанимљивија појава је пролећни лед који плута по Јенисеју, што привлачи људе из целог краја и других региона.
„То је специфичан спектакл који вреди видети, када комади леда дуги метар или два плутају, плове реком, гомилају се један преко другог и заустављају крај обале. Истовремено ниво воде у Јенисеју подиже се за око 18 метара, што је веће од четвороспратнице“, описују очевици.
Москва (и европски део земље генерално) имају готово узорно смењивање годишњих доба. Лето је топло, јесен кишовита, зима снежна, али не посебно хладна (обично око -10°C), а онда се све топи на пролеће. Међутим, време може да донесе изненађења као што су натпросечно топли зимски дани или ледена киша и снег у јуну.
У Санкт Петербургу и Карелији је мало хладније него у Москви и лета су краћа. Зима такође долази раније, обично крајем новембра. Осим тога, ветрови који дувају са Финског залива чине да осећате као да је -30° C када је само -10° C.
На Уралу и у Сибиру зима траје од краја октобра до краја априла. Најкраће зиме могу се наћи у рејону Црног мора. На пример, у летовалиштима као што су Анапа и Сочи зима траје само две или три недеље у јануару са температурама од око 6-10° C изнад нуле.
Дакле, ако стварно желите да уживате у снегу, сада знате где га можете наћи скоро током целе године.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
