Температура ваздуха је била седам степени у минусу, а вода у језеру нешто топлија, плус четири. Жена у плавом сарафану преко ронилачког одела, са велом и наочарима спушта се под воду, а за њом зарања младић. Они заједно пливају синхроно као русалке, а онда се полако подижу ка површини, кружећи. Тако је изгледало венчање на Бајкалу двоје ронилаца на дах из Иркутска, четрдесетдеветогодишње Наталије Черних и педесетогодишњег Дмитрија Соколова.
Наталија је шампионка у роњењу на дах Иркутске области (2019. године) и Краснојарског краја (2020). Дмитриј је вишеструки првак Русије у динамичкој апнеи (прсно) и мајстор спорта у роњењу на дах 2019. године. Соколов је такође ушао у Књигу рекорда Иркутске области када је заранио на дах испод леда сто метара.
Дмитриј и Наталија упознали су се у априлу 2018. године у басену на мастер-класу у подводном риболову. Дмитриј је одмах запазио Наталијино спортско умеће. Она се од девете године бави пливањем, а потом је прешла на брзо подводно пливање о оријентиринг. После мастер-класа предложио јој је да се покуша у роњењу на дах.
„Помислила сам што ми то треба. Имам 45 година и дете од седам година коме је потребна моја пажња. Зашто бих путовала три пута недељно 40 километара на тренинг, из Ангарска у Иркутск. Дмитриј је био упоран, телефонирао ми више пута и на крају ме наговорио да макар прођем основни курс“, рекла је Наталија.
Како је рекла, она у принципу воли да испробава све што је ново па је зато и пристала. Од тада су били стално заједно и временом почели да се забављају. Дмитриј је запросио Наталију 2020. године.
„Предложио је да прошетамо кејом у Ангарску. Тамо се налази дизајнерско дрво на које младенци каче катанце. Испод тог дрвета Дима је клекнуо на колена и отворио кутијицу са бурмом. Ја сам била у потпуном шоку“, открила је Наталија. Венчали су се у новембру 2021. године, када је била „обична“ свадба, а кроз месец дана подводна коју је овај пар прво планирао.
Заједно са младенцима у дубине Бајкалског језера заронило је десет ронилаца у сарафанима који су образовали свадбено коло. Према претходно осмишљеном сценарију пар је заронио на команду и кружио у смеру казаљке на сату, док су се други рониоци кретали у супротном правцу. На Наталијино ронилачко одело дебело девет милиметара хаљина нe пасује па је ронила са слободно њишућим сарафаном и велом.
„На копну то тако смешно изгледа, а у води прелепо. Истина, вео је стално летео и губио се у дубинама. Дима је морао да рони да га доноси, причвршћује за маску на мојој глави“, рекла је Наталија.
По њеним речима код једног дела гостију летеле су сукње, и нису сви имали даха за дуго роњење, па све није могло да буде идеално синхронозовано.
Приватна архива
После роњења део групе упутио се пливајући до легендарне стене Шамански камен. Пар је отишао у парно купатило, а после за госте који су се вратили приредио ронилачку вечеру са роштиљом и тортом.
„Уопше узевши све је било прилично спонтано. И док смо прославу венчања на сувом пажљиво припремали, подводна свадба била је нешто попут веселе пробе. Подводну свадбу желели смо да направимо у лето, а не зиму. Ипак је добро што смо то урадили“, рекла је она.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
