Да ли знате да и Русија има своја „лохнесовска“ чудовишта?

Getty Images
У локалним језерима у Русији, изгледа, могу се наћи најразличитија дивља чудовишта, аждаје, па чак и ђаволи. И по свему судећи много су опаснија од њиховог шкотског сабрата.

Лабинкирски ђаво

Огромно агресивно чудовиште са великом чељусти пуном оштрих зуба, тако Јакути и Евенке описују ђавола који обитава у језеру Лабинкир. Према легендама ово чудовиште повремено излази на копно и иде у лов на јелене или путнике који су се обрели на обали.

У околини Лабинкира нема много људи. Језеро се налази у забити, на истоку Јакутије, а до најближег насељеног места има око 150 километара. Мештани који се нађу у близини језера труде се да заобилазе проклето место у великом луку.

Дуго времена званична наука третирала је приче о Лабинкирском ђаволу као најобичније бајке. Међутим, све се променило 1953. године када су чудовиште приметили научници из геолошке експедиције.

Један од њих, Виктор Твердохлебов, у свом дневнику описао је чувени сусрет. „Оно се кретало у луку, прво дуж језера, а затим директно према нама. Како нам се приближавало, обухватала ме је нека чудна обамрлост од које сам се сав следио. Над водом се повремено надвијала тамно-сива лешина, очи животиње, а из тела штрчи нешто као штап... Чудовиште се кретало скоковито.... мало се уздигавши из воде, јурило је напред, а онда потпуно зарањало у воду... Сумње није било. Видели смо „ђавола“, легендарно чудовиште са ових простора“.

Лабинкир је одмах изазвао велико интересовање, а у последње време организоване су бројне научне експедиције. Како се испоставило, језеро је само по себи јединствено. На дубини од 70 до 80 метара пронађене су аномалне пукотине и раседи, као и пећине-тунели, који највероватније воде у друга језера. Без обзира на сурове зиме у том делу Сибира, када се температура спушта и до педесет степени испод нуле, Лабинкир се мрзне невероватно споро.
Ипак, локални ђаво заправо и није пронађен. Последњи инцидент у вези са њим, највероватније се догодио у зиму 1999. године, када је на обали језера преноћила још једна истраживачка експедиција. Када су се ујутру пробудили људи су схватили да је њихов пас који је спавао крај ивице воде нетрагом нестао.

Бросненска аждаја

Легенде о страшном змају који живи на језеру Бросно у Тверској области старе су више од осам векова. Према једној од њих током монголске најезде на руске земље чудовиште је практично спасло Велики Новгород од војске хана Батија и уништења.

Током свог похода на Новгородску земљу Монголи су се наводно зауставили на обали језера Бросно и када су повели коње на појило, змај је искочио из воде о почео да комада животиње и запањене војнике. Батиј је, по предању, то схватио као лош предзнак и вратио се.

Мит о чудовишту (или његовим потомцима) наставља да живи и у наше време. Управо Броси, како су га мештани по аналогији са Неси назвали, наводно преврће чамце и одвлачи стоку и псе са обале у морски бездан, а његова глава сва у крљуштима повремено се појављује изнад површине језера.

Стручњаци, међутим, за легенде о бросненској аждаји имају логична објашњења. Испод језерског дна акумулирају се хидрати водоник-сулфида који повремено испливавају на површину, бубрећи и експлодирајући. Управо они и преврћу чамце и код посматрача стварају илузију чудовишта са разјапљеним чељустима.

Чановско чудовиште

Брат-близанац шкотског Несија, могао би да обитава у језеру Чани које има површину од 2269 квадратних километара и највеће је у западном Сибиру. Чудовиште наводно има издужени врат, дугачак реп и огромно леђно пераје.

Овај језерски житељ 2010. године био је само на корак да постане најопасније чудовиште у Русији. Мештани су тада били потпуно сигурни да је током претекле три године убило 19 људи!

Круже гласине да је чудовиште нападало рибарске лађе вукући људе на дно. Пронађени лешеви изгледали су, наводно, као да их је изгризло биће са огромним зубима.

„Живим крај језера Чани већ 80 година, и у том језеру сваке године нестане десетине људи“, рекла је новинарима Life News 2010. године житељка села Квашнино Нина Дороњина. „Пре три године тамо ми се удавио тридесетдвогодишњи унук Михаил, млад, снажан човек... Језеро је било мирно, али изненада чамац је почео да се љуља и преврнуо се... четворо туриста из града Белово у Кемеровској области ни дан-данас нису пронађени. Они су се удавили пре неколико година. Моторни чамац је гурнуло нешто одоздо, неки снажан ударац и он се преврнуо, одвукавши људе на дно...“

Правосудни органи Новосибирске области, међутим, нису пронашли код жртава никакве трагове зуба или насилне смрти. Како су навели, никакве верзије догађаја о митским аждајама и подводним ђаволима не пију воду, а трагични догађај последица је несрећног случаја.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“