Зашто Русија има тако много милионских градова?

Москва

Москва

Westend61 / Getty Images
Четвртина становништва Русије живи у 15 највећих градова земље, који су из године у годину све већи.

Русија заузима четврто место на свету по броју градова са популацијом преко милион становника. Само Кина, Индија и Бразил имају више милионских насеља. Уопште узев, ниво урбанизације у земљи већ неколико деценија је преко 70%. А притом је Русија на деветом месту када се ради о укупном броју становништва са само 146 милиона људи. Зашто грађани највеће земље на свету преферирају живот у великим градовима? 

Набијено, али удобно

Већина руских градова са преко милион становника настала је у совјетском периоду као резултат посебне државне стратегије која је великим градовима давала специјалан статус и више средстава, што је значило да су они имали виши ниво образовања, становања и здравствене заштите.

Клима је такође један од разлога зашто људи бирају велике градове. У њима је живот лакши зими и по лошим временским условима. Долазак на посао је много удобнији захваљујући добром јавном саобраћају и очишћеним улицама. Осим тога, ови велики градови имају бољу понуду тржних центара, кафића и центара за забаву са загрејаним зонама где људи могу да проводе време са пријатељима када је време лоше.

Совјетски градови са преко милион становника имају право да саграде метро, а ако сте посетили Москву, сигурно сте приметили да су старе станице невероватно лепо уређене и декорисане мермером и мозаицима. Природно, и други градови су такође желели овакве станице и подземни саобраћај који би решио саобраћајне проблеме у граду. Тако је метро саграђен у само 13 совјетских градова, мада су, наравно, постојали и многи други саобраћајни пројекти.

Московски метро

Руски градови данас више не добијају тако повлашћен третман као у совјетско доба, али што је град већи, привлачнији је за бизнис и инвестиције, укључујући угоститељство, трговину и услужне делатности који најуспешније послују у великим урбаним центрима.

Преко 12 милиона људи живи само у Москви, а када се томе додају становници околних делова Московске области, долазимо до цифре од преко 20 милиона

Осим у руској престоници, преко милион становника живи и у следећим руским градовима:

  • Санкт Петербург (5 милиона)
  • Новосибирск (1,6 милиона)                    
  • Јекатеринбург (1,5 милиона)                 
  • Казањ (1,3 милиона)                  
  • Нижњи Новгород (1,2 милиона)           
  • Чељабинск (1,2 милиона)                        
  • Самара (1,1 милион)                  
  • Омск (1,1 милион)       
  • Ростов на Дону (1,1 милион)  
  • Уфа (1,1 милион)          
  • Краснојарск (1,1 милион)                         
  • Вороњеж (1,1 милион)                              
  • Перм (1,1 милион)                      
  • Волгоград (1 милион)

Из села у градове

Осим Москве и Санкт Петербурга, остали велики руски градови појавили су се релативно недавно, у 20. веку. Према попису из 1897. године, Москва је имала око милион становника, а Петербург око 1,3 милиона. Следећи милионски градови појавили су се крајем 60-их и то су били Горки (данас Нижњи Новгород), Новосибирск, Кујбишев (данас Самара) и Свердловск (данас Јекатеринбург).

Нижњи Новгород

Ради се о томе да је пре Октобарске револуције 1917. само 15% становништва Русије живело у урбаним рејонима, док је остатак популације насељавао села и бавио се пољопривредом. То се променило у раним совјетским годинама када је власт кренула са програмом индустријализације земље. До 20-их година градови су почели да се формирају око фабрика и рудника широм земље. То је совјетском становништву требало да обезбеди не само радна места и стамбени простор, него и забаву и активан друштвени живот.

Јекатеринбург

И чак и у најудаљенијим деловима земље градови нису само обезбеђивали радна места, него и добар јавни саобраћај, паркове, културне центре и универзитете. Ова убрзана урбанизација није се зауставила ни за време Другог светског рата, током којег је основано преко 50 градова, с обзиром да је велики број фабрика евакуисан из централне Русије. 

Услед оваквог развоја средином 20. века многи становници СССР-а су прешли из сала у градове у потрази за бољим послом, образовањем и удобнијим животом.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“