Зашто Русија има тако много милионских градова?

Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон!

Русија заузима четврто место на свету по броју градова са популацијом преко милион становника. Само Кина, Индија и Бразил имају више милионских насеља. Уопште узев, ниво урбанизације у земљи већ неколико деценија је преко 70%. А притом је Русија на деветом месту када се ради о укупном броју становништва са само 146 милиона људи. Зашто грађани највеће земље на свету преферирају живот у великим градовима?

Набијено, али удобно

Већина руских градова са преко милион становника настала је у совјетском периоду као резултат посебне државне стратегије која је великим градовима давала специјалан статус и више средстава, што је значило да су они имали виши ниво образовања, становања и здравствене заштите.

Клима је такође један од разлога зашто људи бирају велике градове. У њима је живот лакши зими и по лошим временским условима. Долазак на посао је много удобнији захваљујући добром јавном саобраћају и очишћеним улицама. Осим тога, ови велики градови имају бољу понуду тржних центара, кафића и центара за забаву са загрејаним зонама где људи могу да проводе време са пријатељима када је време лоше.

Совјетски градови са преко милион становника имају право да саграде метро, а ако сте посетили Москву, сигурно сте приметили да су старе станице невероватно лепо уређене и декорисане мермером и мозаицима. Природно, и други градови су такође желели овакве станице и подземни саобраћај који би решио саобраћајне проблеме у граду. Тако је метро саграђен у само 13 совјетских градова, мада су, наравно, постојали и многи други саобраћајни пројекти.

Руски градови данас више не добијају тако повлашћен третман као у совјетско доба, али што је град већи, привлачнији је за бизнис и инвестиције, укључујући угоститељство, трговину и услужне делатности који најуспешније послују у великим урбаним центрима.

Преко 12 милиона људи живи само у Москви, а када се томе додају становници околних делова Московске области, долазимо до цифре од преко 20 милиона.

Осим у руској престоници, преко милион становника живи и у следећим руским градовима:

Санкт Петербург (5 милиона)
Новосибирск (1,6 милиона)
Јекатеринбург (1,5 милиона)
Казањ (1,3 милиона)
Нижњи Новгород (1,2 милиона)
Чељабинск (1,2 милиона)
Самара (1,1 милион)
Омск (1,1 милион)
Ростов на Дону (1,1 милион)
Уфа (1,1 милион)
Краснојарск (1,1 милион)
Вороњеж (1,1 милион)
Перм (1,1 милион)
Волгоград (1 милион)

Из села у градове

Осим Москве и Санкт Петербурга, остали велики руски градови појавили су се релативно недавно, у 20. веку. Према попису из 1897. године, Москва је имала око милион становника, а Петербург око 1,3 милиона. Следећи милионски градови појавили су се крајем 60-их и то су били Горки (данас Нижњи Новгород), Новосибирск, Кујбишев (данас Самара) и Свердловск (данас Јекатеринбург).

Ради се о томе да је пре Октобарске револуције 1917. само 15% становништва Русије живело у урбаним рејонима, док је остатак популације насељавао села и бавио се пољопривредом. То се променило у раним совјетским годинама када је власт кренула са програмом индустријализације земље. До 20-их година градови су почели да се формирају око фабрика и рудника широм земље. То је совјетском становништву требало да обезбеди не само радна места и стамбени простор, него и забаву и активан друштвени живот.

И чак и у најудаљенијим деловима земље градови нису само обезбеђивали радна места, него и добар јавни саобраћај, паркове, културне центре и универзитете. Ова убрзана урбанизација није се зауставила ни за време Другог светског рата, током којег је основано преко 50 градова, с обзиром да је велики број фабрика евакуисан из централне Русије.

Услед оваквог развоја средином 20. века многи становници СССР-а су прешли из сала у градове у потрази за бољим послом, образовањем и удобнијим животом.