„У свом првом спусту на скелетону ја сам буквално вриштала. Било је много страшно, мислила сам: ’Ово је превише! Више никада, ни за живу главу!’“ – тако 26-годишња Јулија Канакина описује свој први тренинг. Данас је она првак света у женском скелетону у категорији јуниора, а на светском првенству 2021. године освојила је сребро. Поред тога, Јулија је промотер брендова GANT и Reebok, и Светског фонда за заштиту природе (WWF) Русије.
Каникина на Инстраграму пише да је рођена 1995. године у Краснојарску, у сиромашној породици.
„Дешавало се да свратимо у продавницу и мама каже: ’Ћеркице, данас ћемо узети само оно најнеопходније’. Ја сам све разумела и ништа нисам тражила <...>. Па ипак, имала сам све што је детету потребно, и за то је заслужна мама, која ме је увек штитила и чинила све што је у њеној моћи да се ја не осећам као да ми нешто недостаје“, сећа се Јулија.
Канакина се од детињства бавила балетом, али су јој често искакали скочни зглобови, због чега су и она и њени родитељи страховали за њено здравље у будућности. Када је имала 14 година у њену школу је на физичко дошао тренер који је прикупљао екипу из скелетона за омладинске олимпијске игре. Питао је учитеља које дете најбрже трчи, и он је позвао Јуљу, познату по својој брзини.
Јуља је у почетку тренирала и балет и скелетон, али се на крају посветила скелетону. Међутим, балетско искуство јој је сметало да се прилагоди новом спорту.
„Сви су трчали као људи, а ја грациозно на прстима. Тешко је одмах се навићи. Технички гледано ништа није било добро, све је ишло некако траљаво и није изгледало много лепо. Тада се још нисам до краја развила у физичком смислу“, испричала је Јулија у интервјуу за Sport 24.
Временом се навикла. У својој првој такмичарској сезони 16-годишња Јулија Каникина је заузела десето од једанаест могућих места у квалификацијама за омладинске олимпијске игре и 15. место у етапи Европског купа у скелетону 2011. године. Већ 2017. је постала светска шампионка у категорији јуниора.
Затим је Канакина 2018. године освојила сребро на светском јуниорском првенству. Од ње је за само 0,81 секунди била бржа немачка такмичарка Ана Фернштедт. У етапи Светског купа за сениоре Јулија је 2019. заузела треће, а 2021. године друго место. По њеним речима, она прави грешке на такмичењима само због проблема у сопственој глави.
„На тренинзима је све било добро, али на такмичењима из неког разлога стално нешто испадне како не треба. На пример, у спусту сам на тренинзима увек возила врло глатко г уједначено, а на такмичењима је нешто шкрипало. Схватала сам да је проблем негде у мојој глави и да нико није крив што сам ја тако прошла. <...> Понекад ми се на тренингу чини да јурим невероватно брзо, и помислим да сам оборила светски рекорд. А на крају се испостави да је то било споро. И није ми јасно због чега је тако“, прича руска спортисткиња.
Тек касније је сагледала да је најважније „ухватити свој ритам“ на такмичењима.
„Понекад у вожњи заиста постигнем брзо време, али ми се на стази чини као да је успорени снимак. Тада потпуно доживим сваки заокрет. Није то само да уђем и изађем, него стигнем и да сагледам и осетим то“, објашњава Канакина.
На Олимпијади 2022. у Пекингу Јулија наступа 11. и 12. фебруара. У првом спусту на тренингу заузела је осмо место, у другом десето, али она није клонула духом и очекује да ће освојити медаљу.
„Све су то грешке које правим на средини стазе. Али сваки други пут прођем без грешака“, каже Канакина.
У слободно време Јулија се бави цртањем, учи енглески, иде у биоскоп и радо путује. Омиљене књиге су јој „Гордост и предрасуда“ Џејн Остин, „Драги Џоне“ Николаса Спарса и „Цвеће за Алџернона“ Данијела Киза.
По завршетку спортске каријере Канакина планира да се посвети добротворном раду и да отвори прихватилиште за бескућне и одбачене животиње.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу