„Тог јутра сишла сам доле да се умијем и погледала на сат. Сећам се да је било девет сати и четири минута. Страшан заглушујући звук. Нељудски крици. Не знам како сам се нашла напољу. Сама . Очигледно, дуго сам се извлачила, зидови су били срушени. Све људе су евакуисали. Викали су да постоји друга бомба. Људи су бежали, а ја сам само стајала. Изгледала сам изгубљено, у папучама, са пешкиром и четкицом за зубе. Притрчао ми је неки ватрогасац, ухватио ме за руку и повукао са собом. Пола дана, као у делиријуму, лутала сам с њим док је он прегледао разрушене просторије. Све Русе из наше балетске трупе Американци су разместили по породицама. Мене и мог партнера Кољу Аптера примио је тај ватрогасац. Као особама погођеним терористичким нападом исплатили су нам по 1200 долара. Купили смо слупани аутомобил, ватрогасац је помогао да га оспособимо и отишли смо у Синсинати...“
У време терористичког напада у Оклахома Ситију 1955. године Етери Тутберидзе била је непозната двадесетогодишња руска балерина, без титула и победа. Она је била принуђена да заврши спортску каријеру после повреде кичме и пада Совјетског Савеза. Те године отишла је у Америку са руским балетом на леду.
Четири године провела је на гостовањима, пре него што се скрасила у Сан Антонију где је стекла прво тренерско искуство. Њени ученици нису били само спортисти, него и једноставно докони љубитељи и старији људи којима је досадно. Тада још увек није била свесна да јој је намењена улога главног револуционара у свом послу.
„Када сам имала четири година дошли су нам у посету рођаци из Грузије. Неко је питао тату колико има деце, а он је одговорио: једног сина. Потапшала сам га по рамену и рекла: „Тата има нас петоро“. А он ми је рекао да се склоним. Касније сам га питала зашто је тако рекао, а он ми је одговорио да ће једино „син носити презиме Тутберидзе“ и да ће он „наставити лозу. A ми смо девојке. То се не рачуна. Зато сам увек желела да докажем дасе ипак рачуна!“
И доказивала је. Сама је ишла на тренинге од раног детињства, сама донела одлуку да оде у Америку и тамо се материјало обезбедила. Али миран и срећан живот био је за њу сувише баналан па је одлучила да се врати у Русију и све почне испочетка.
У Русији где се много тога завршава незваничним контактима, будући да је током отсуства погубила те везе, није успевала да нађе одговарајући посао. Етери је морала да тренира групе на рехабилитацији на отвореним клизалиштима. Скоро десет година будући славни тренер прилагођавала се новој Русији.
Она је отишла из СССР-а када је ова земља нестајала, а вратила се у сурову реалност нове државе у време њеног формирања. После дугих злопаћења 2008. године дошла је на московско клизалиште познато као Кристално, име за које данас зна цео свет уметничког клизања. Идућа сезона протекла је у знаку првих озбиљних успеха њене ученице Полине Шелепењ у категорији јуниора . Уследила је серија великих успеха Јулије Липницке овеначане олимпијским златом у екипном такмичењу у Сочију 2014. Јулију су страни навијачи упамтили као „девојку у црвеном мантилу“ . Наступила је уз музику из филма „Шиндлерова листа“ и побрала комплименте од самог Стивена Спилберга.
„Ова похвала је за нас исто што и златна медаља на Играма“, изјавила је тада Тутберидзе новинарима. После победе у екипном пласману Јулија је постала најпопуларнија особа на Олимпијади и нашла се и на насловној страници Тајма, а Етери лично је први пут озбиљно заинтересовала медије.
Одмах после Липницке појавила је устрептала Јевгенија Медведева која током две сезоне није имала ни један неуспешни наступ, али ипак 2018. године у Пјонгчангу није освојила злато које је припало њеној колегиници из групе, такође ученици Тутберидзе, Алини Загитовој. Идуће године Загитова је постала светска првакиња, поставши најнаграђиванија клизачица међу савременицама. Јуниорска такмичења уздрмана су силовитим наступима нове генерације Етериних шампионки, Александре Трусове, Ане Шчербакове и Аљоне Косторне, суочивши свет са чињеницом да ако желиш да побеђујеш мораш да постављаш све теже задатке.
Четвороструки скокови и троструки аксел, некада привилегија одабраних, постали су сушта потреба. Такви вишеструки скокови добили су у разговорном језику префикс „ултра“.
Како је самохрана мајка без новца и веза, за десет година стала раме уз раме са легендама совјетске тренерске школе? Етерина тајна је подстицање конкуренције међу ученицама уз обезбеђење једнаких могућности за сваког и паклени рад. У бити филозофија Тутберидзе је сушта супротност савременим идеалима инклузивности и практично суворовска наука о победи.
Нема индивудалних планова. Изрека руског генерала Суворова „Што теже на обуци то лакше у борби“ најбоље илуструје правила „Кристалног“: Буди за две главе виши од противника и судије неће моћи да ти неправедно одузму титулу. Девојке изводе своје програме сваки дан, понекад и неколико пута. Раде, чак и ако су уморне. Раде у свим сегментима, на леду, кореографију, истезање, у сали. Шампионке немају никакве посебне привилегије. Тутберидзе им говори: „Драги моји, онако како сте ишли ка медаљи, само тако можете даље... Кад сиђеш са подијума нико си. Док не докажеш супротно следећи пут. То што имаш раније освојене медаље неће ти ни на који начин помоћи у будућности“. Спортски век девојака Тутберидзе није дуг, али је ефикасан. Многе од њих пре пунолетства успевају да обезбеде не само медаље и шампионске титуле, него и спонзорске уговоре.
У последње време Етери припрема будуће шампионке у тројкама, према броју степеника на победничком подијуму. Опоненти јој замерају серијску производњу спортискиња. Међутим, Тутберидзе прави више него уникатне комаде, да се тако изразимо. Девојке на крају крајева клизају у истој групи и неке заједничке карактеристике је немогуће избећи, рецимо у погледу костима и одређених детаља кореографије. Међутим, свака девојка је на свој начин посебна. Тешко је не приметити разлике између Медведеве и Трусове, односно два типа, аристократског и атлетског. Или између интелигентне Шчербакове и чаробне бунтовнице Косторне.
Осим тога, бар половина култних програма њених ученица има Етерин лични печат. Програм „Чујем, не чујем“ Јевгеније Медведеве је прича о ћерки Тутберидзе Дијани која је изгубила слух због компликација насталих током узимања антибиотика. Други победнички програм Медведеве „11. септембар“ реминисценција је оног што је Етери доживела у Оклахоми. „In memoriam“ Валијеве, као и „O Doux Printemps D’autrefois“ Шчербакове упечатљиво говоре о губитку блиске особе. Етери је доживела трагичан губитак мајке у новембру 2018. године. Болест се испољила у свом интензитету управо када је Етери одвела своје штићенике у Пјонгчанг.
Многи навијачи не воле Тутберидзе. Она изгледа амбициозно и арогантно, није претерано учтива са медијима, заједљиво одговара на критике, љубоморно и преосетљиво доживљава прелазак својих спортиста код других тренера. О њеним помодарским Луј Витон мантилима сви причају. Њена амбиција незаустављиво напредује. Поред тренирања мушкараца и жена у појединачној конкуренцији у уметничком клизању почела је да ради и у категорији парова.
Колеге тренери су врло хладни према њеном успеху. Уосталом победничке подијуме реедовно заузимају њене ученице, а одсуство резултата одражава се на финансирање и репутацију спортских школа.
Предстојеће подизање старосне границе за учешће на сениорским такмичењима неки виде као излаз из ситуације, међутим у пракси неће променити однос снага. Трусова и Шчербакова показале су да су четвороструки скокови након пубертета могући. Својеглава Косторна обновила је троструки аксел у 18 година. Медведева која се вратила од Брајана Орсера намерава да ради на четвороструким салховима, а само ју је повреда спречила да се врати врхунском спорту.
Осим тога у трку су се укључили сви врхунски руски тренери и поједини инострани. Њима је одавно постало јасно да је једини начин борбе против монопола Тутберидзе управо борба њеним оружјем. Дакле, на последњем првенству Русије од 18 учесница њих 10 владало је вишеструким скоковима.
И чак ако Етери сутра из неког разлога нестане, прогрес се не може зауставити. Револуција је почела, а свет уметничког клизања никада више неће бити исти.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
