Који страни фудбалски клубови припадају Русима?

Роман Абрамович

Роман Абрамович

Michael Regan / FIFA/FIFA via Getty Images
За једне је то био само бизнис, а за друге највећа страст у животу. Погледајмо који Руси у овом тренутку поседују стране спортске клубове и колико их је то коштало.

Роман Абрамович – „Челси“

Власник ФК „Челси“ Роман Абрамович слави победу у Лиги шампиона 2021.

„На самом почетку сам схватио да ће се клуб у његовом власништву развијати. Зашто? Зашто што је он у клуб уградио део себе“, каже бивши тренер Челсија Жозе Мурињо, говорећи о Роману Абрамовичу, олигарху који је први међу богатим Русима увео моду куповине страних клубова.

Абрамович је то урадио 2003. и свих ових 19 година то је била његова велика страст. Челси је пре Абрамовичевог доласка често био при врху табеле, али није освајао трофеје. Играчи су се жалили на несистематичност у клубу и говорили да је стање хаотично. Нови власник је све то изменио. Увео је систем у клуб и није жалио новац у куповини играча, али је пажљиво анализирао све уговоре и био је спреман на све кад треба задобити потребног играча. Тако је Челси „процветао“ и постао један од најбољих клубова – пет пута је освојио прво место у енглеској Премијер лиги и два пута у Купу Лиге шампиона.

Роман Абрамович

Абрамович је 2022. године објавио да продаје клуб са циљем да се избегну могуће санкције против „Челсија“ у вези са руско-украјинским конфликтом. Поред тога, он је опростио клубу дуг у висини од 1,5 милијарди фунти. Сву зараду од продаје обећао је да ће предати фонду клуба који се од 2010. године бави добротворним и социјалним пројектима.

Дмитриј Риболовљев – „Монако“

Власник фудбалског клуба „АС Монако“ Дмитриј Риболовљев

Бивши власник компаније „Уралкалиј“ и олигарх (сада је на 27. месту Форбсове ранг-листе најбогатијих бизнисмена Русије) упустио се у „фудбалску причу“ инспирисан Абрамовичевим примером. Он је 2011. године продао контролни пакет акција „Уралкалија“, једног од највећих светских произвођача калијумског минералног ђубрива, преселио се у Монте Карло и постао главни власник локалног клуба.

„Монако“ је тада био у кризи и патио од хроничног недостатка средстава, а Риболовљев није жалио средства. Преко 100 милиона евра је уложио у куповину фудбалера (у томе га је надмашио само париски ФК „Париз Сен Жермен“ који поседују катарски шеици), тако да се већ у другој половини наредне сезоне „Монако“ вратио у елиту француског фудбала, а у сезони 2016-2017 постао је шампион Француске.

Риболовљев је једном приликом признао да је теже управљати фудбалским клубом него „Уралкалијем“. Амбиције руског олигарха су мало спласнуле после неколико година поседовања „Монака“. Сада он јавно износи скромније циљеве, а то је да клуб буде у врху француске лиге и да добро наступа на европским такмичењима. „Ми нисмо ни ’Челси’ ни ’Реал’ и никада нећемо постати суперклуб који се сваке године бори за прво место и победу у финалу Лиге шампиона“, рекао је он.

Максим Дјомин – „Борнмут“

Џејми Реднап (лево) и Максим Дјомин, власник „Борнмута“

Фудбалски клуб „Борнмут“ из истоименог енглеског градића на обали Ламанша вегетирао је на дну табеле и био кандидат за испадање из професионалне лиге када га је 2011. године од дугова и зајмодаваца спасао Максим Дјомин из Русије, стручњак за финасије и трговац нафтом који се заједно са породицом преселио из Русије у Велику Британију, и то баш у Борнмут. Позајмио је клубу новац у критичном моменту и тај новац му није враћен. Руски бизнисмен је онда доплатио 450.000 фунти стерлинга и постао власник 50% акција клуба, а две године касније је откупио свих 100%.

Дјоминови пријатељи и партнери су окарактерисали клуб као „кофер без дршке“, а куповину као скупу и бескорисну играчку. Али није било тако. Руски власник је организовао праву револуцију у „Борнмуту“, који је убрзо добио епитет „руско чудо“. За три сезоне је Дјомин инвестирао 25 милиона фунти, пронашао је тренера који може да решава амбициозне задатке, покренуо куповину младих локалних играча са циљем да их даље усавршава и на прво место поставио бригу о здрављу фудбалера. Тако је „Борнмут“ доживео највећи успон у историји свих енглеских лига, јер је као клуб Треће дивизије Фудбалске лиге стигао до енглеске Премијер лиге и постигао најбољи резултат од свога оснивања пре 116 година. Све се то догодило 2015. године. Сада овај клуб наступа у Чемпионшипу, а то је друга најјача енглеска фудбалска лига после Премијер лиге.

Давид Трактовенко – „Сиднеј“

Власник ФК „Сиднеј“ Давид Трактовенко

Аустралијски фудбалски клуб је руском банкару Трактовенку „запао за око“ када се његова ћерка Алина удала за аустралијског бизнисмена Скота Барлоуа. Трактовенко је 2006. године купио 22% акција, да би две године касније проширио пакет на 90%.

Он је одмах знао шта треба да уради са прилично слабим „Сиднејем“ – исто што је својевремено урадио када је био председник управног одбора ФК „Зенит“ и од клуба који је био аутсајдер направио најјачи клуб у Русији. Трактовенко је и овога пута био успешан – „Сиднеј“ је први пут постао првак Аустралије, и тај успех је поновио пет пута.

Антон Зингаревич – „Ботев“

Антон Зингаревич (десно) и члан Управног одбора компаније „Илим Палп Энтерпрайз“ Борис Зингаревич.

Син руског мултимилијардера Бориса Зингаревича Антон познат је пре свега као бивши власник енглеског фудбалског клуба „Рединг“. Антон га је купио 2012. године за 25 милиона фунти. Није био заинтересован за њега и већ након две године га је продао групи инвеститора са Тајланда, и то само за један фунт. Нови власници су преузели све дугове клуба, а тих дугова је било много. „Рединг“ је тада био у прилично лошем стању, јер је у Зингаревичевом власништву испао из енглеске Премијер лиге, а затим више није могао да се врати у дивизије најјачих енглеских клубова.

Од тада је протекло много воде, за Зингаревичем Млађим је у међувремену расписана федерална потерница због оптужбе да је проневерио кредите у вредности од 2,5 милијарди рубаља. Случај је затворен 2019. године, а Зингаревич је остао један од најбогатијих људи у земљи. Према саопштењима бугарских медија, укупна имовина обојице Зингаревича је 2018. године вредела преко милијарду долара. Њихове компаније се баве производњом папира и целулозе, а баве се и изградњом и енергетиком. Сматра се такође да Антону Зингаревичу и његовим партнерима припадају права трансфера око 2.000 фудбалера (претежно из Африке и Јужне Америке). Пре две године се појавила информација да Зингаревич поново хоће да купи неки европски клуб. Избор је пао на бугарски „Ботев“. Руски бизнисмен га је купио 2021. године.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“