Како се Руси припремају за сезону викендица и башта?

Валериj Матицин/ТАСС
У рано пролеће прозори на зградама у руским градовима препуни су саксија са расадом. Руси буквално броје дане до топле сезоне када ће моћи да похрле на своје викендице односно „дачеˮ. 

Драги читаоци,
У новонасталим околностима наш сајт и наш Facebook налог могу бити подвргнути ограничењима или блокади. Да бисте осигурали приступ нашим садржајима, молимо вас, урадите следеће:

  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи 

Око половине Руса поседује викендицу, где лети проводе слободне дане или чак живе од маја до септембра. Љубитељи викендица одмор проводе на свој начин: баве се уређењем дворишта, узгајају поврће и приређују забаве са роштиљањем. А многи међу њима унапред се припремају за топлу сезону. 

Расад на прозорима

Већина власника викендица на својим парцела узгаја поврће, јагодичасто и друго воће. Неки од њих то чине јер је ово поврће здравије од онога што може да се набави у продавници, неки јер је јефтиније, а за неке то просто представља задовољство. Узгој топлољубивих врста у прилично хладној руској клими могуће је само током кратког лета, а већини биљака је потребно више времена за развој. Зато људи семење саде код куће још у фебруару и марту, а затим младе биљке пресађују у башту како би плодове донеле пре јесени. 

У такве биљке спадају парадајз, паприка, плави патлиџан, купусњаче, празилук. Они се сеју у посебним чашама са земљом и држе на прозорима где има више светлости. Руси обично за то користе искоришћене тетрапаке од млека или љуске од јаја. Викендаши на исти начин праве и расад цвећа. 

„Ове године узгајам расад краставца и драгољуба у љускама од јаја. Резултат је одличан, семе ниче 80%ˮ, пише Наташа на једном форуму. Она препоручује да се користе јаја са тамним љускама, јер су чвршће. 

Снег за земљиште 

Друга тајна доброг рода је земљиште, посебно у северним крајевима Русије. Многи искусни баштовани знају да је обичан пепео из пећи на дрва најбоље природно ђубриво. Он садржи драгоцене минерале: потасијум, фосфор, калцијум, магнезијум. Пепео такође смањује киселост земљишта.  

Осим тога, појављују се и неке потпуно неочекиване могућности: на пример, снег. Да, сасвим обичан снег. 

„Саветујем вам да петуније садите по снегу, ничу 100%, тако ја чиним сваке године. Ја сам викендашица са искуством и не пратим месечев календар. Садим кад имам времена и када сам расположенаˮ, записала је једна дама на форуму. „ У картонску кутију од торте наспем земљу до половине, додам 3-4 cm снега и поспем семе петуније. Затим покријем кутију пријањајућом фолијом и ставим то на прозорску даску. Када никну, направим отворе за ваздух на омотачу, а уклоним га када биљке ојачају.ˮ

Ботаничари то називају стратификација или симулација зиме, што помаже да семење брже прође кроз фазу мировања и никне када је потребно. 

Ефекат стаклене баште  

Просто је немогуће замислити руску викендицу без пластеника. У већем делу земље клима није повољна за узгој биља, па људи који желе да гаје поврће и цвеће треба да имају пластеник или стакленик са добрим земљиштем. Готове савремене конструкције су прилично скупе и зато често можете видети импровизоване верзије. Снимци са саветима за прављење и одржавање пластеника сакупљају милине прегледа и коментара. 

Најједноставнија верзија пластеника је метални или дрвени рам покривен прозирном фолијом. Фолија траје једну сезону и мења се сваке године. Они викендаши који желе да им конструкција траје више година, користе стакло или лексан плоче.  

Међутим, најпопуларнији тип стакленика је конструкција од старих прозорских оквира. 

То је веома практично, јер прозори већ поседују стакло и вентилационе отворе. Ево како то изгледа:   

Пре садње пластеник или стакленик треба опрати сапуном и водом и добро испрати, избегавајући сувишне хемикалије које могу доспети у земљиште. 

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“