Драги читаоци,
да бисте осигурали приступ нашим садржајима, молимо вас, урадите следеће:
У Русији се сваке године баци око 70 милиона тона отпада, што је тежина упоредива са 12 великих пирамида из Гизе. Површина званичних депонија повећава се сваке године за 400.000 хектара, што је више од територије Москве и Санкт Петербурга заједно. Ако се ништа не предузме, до краја деценије површина депонија ће бити двоструко већа од површине Азовског мора.
На срећу, изгледа да је руска влада озбиљно решила да се позабави овим проблемом. 2018. године покренут је национални пројекат „Екологијаˮ. Најважнији циљ овог плана је стварање одрживог система за управљање чврстим кућним отпадом. До 2024. године треба да буде формирано 220 нових савремених комплекса за прераду, складиштење и одстрањивање отпада. Осим тога, до 2030. године планирано је да се количина отпада који стиже на депоније преполови и да се 100% отпада сортира, чиме ће се побољшати услови за функционисање система рециклаже.
До краја деценије преко трећине кућног отпада ће добити нови живот као сировина за прављење других корисних производа. На пример, 400 алуминијумских конзерви може се искористити за израду дечјег бицикла, а само 25 пластичних флаша за јакну од флиса. Тренутно, међутим, у Русији, се рециклира само 5-7% отпада.
У скорој будућности „Екологијаˮ ће направити мапу са информацијама о центрима за прикупљање отпада, тако да свака особа може брзо на пронађе најближе место у региону за одлагање стакла, папира, батерија итд. Осим што ће грађанима олакшати процес рециклаже, „Екологијаˮ има за циљ да их едукује о важности концепата као што су одржива потрошња, циркуларна економија и нула отпада, што треба да доведе до минималне производње отпада.
Електронски отпад чине различити облици електричне и електронске опреме коју власници више не користе или више не обавља своју првобитну функцију на задовољавајући начин. Отпад је последица напретка технологије због чега настају застарели компјутери, лаптопови, телевизори и други уређају који захтевају специјалне методе рециклаже због токсичних нус-производа. Већи део светског електронског отпада рециклира се у земљама у развоју, где су уобичајене неформалне и опасне инсталације за екстракцију и продају метала.
Од 1. марта 2022. године у Русији је забрањено бацање кућних апарата, компјутера или хардвера у обичне контејнере. Ови уређаји морају бити рециклирани. Међутим, још није успостављена инфраструктура која би омогућила поштовање нових правила.
„У руским регионима има веома мало рециклажних центара за прикупљање кућних апарата. Данас представља известан проблем ако желите да ствари као што су телевизори, фрижидери, компјутери и друга опрема пошаљете на рециклажу. Постоји неколико предузећа и компанија које примају ову опрему од грађана, затим одвајају драгоцене метале од пластике и све делове дају на рециклажуˮ, објашњава Јулија Тоцка, главна уредница портала ecowiki.ru (онлајн платформа која промовише еколошки одговоран начин живота и развој еколошке заједнице у Русији).
Општинске власти треба да обезбеде центре за сакупљање електронског отпада. Према речима Тоцке, довољна су један до два оваква центра по општини. Ако постоји инфраструктура за правилно уклањање електронског отпада, људи ће знати где могу да однесу своје кућне апарате и не ризикују плаћање казне.
Док управљање електронским отпадом и даље представља проблем за Русију, када се ради о пластици Руси су све сналажљивији и креативнији. Појављује се велики број стартап компанија и предузећа која показују на који начин отпад једног човека лако може постати благо за другог.
„Умнаја средаˮ (Паметна околина) је компанија у Калињинграду која производи улични намештај као што су корпе за отпатке, жардињере и клупе од употребљених пластичних кеса, фолија и песка. У Јекатеринбургу фабрика „Уралтермопластˮ пластику прерађује у полимере који стичу нови живот као разнобојне плоче за игралишта, ограде и баштенски намештај.
Компанија „Аксион Русˮ из Москве производи иновативне суперструктурне материјале за железничке пруге, као што су железнички прагови од потпуно рециклиране пластике и материјал за поправку композитних и дрвених прагова. Иначе, око 170 тона материјала се користи за израду прагова по километру железничке пруге.
Галина Ларина је графички дизајнер, еко-активиста и креатор бренда Plasticdoom. Сама је направила машину за топљење пластике помоћу које пластичне кесе трансформише у кабанице, ранчеве, кишобране и шешире.
Ипак, то је само једна кап у океану. Према подацима Министарства индустрије и трговине, Русија сваке године производе око 3,5 – 5 милиона тона пластичног отпада.
Иницијативе као што је национални план „Екологијаˮ у Русији су сигурно добродошле. Међутим, Тоцка упозорава да када се ради о амбициозном циљу сортирања целокупног отпада у свим регионима Русије до 2030. године, у обзир треба узети неке елементе који ће нас спречити да будемо претерано оптимистични.
„Пре свега треба размишљати о савременој инфраструктури. У земљи се производи огромна количина отпада. Како би 100% отпада било сортирано, треба најпре саградити на стотине постројења за сортирање. Друго питање је квалитет сортирања отпада. То су најчешће нечисте компоненте које се могу сортирати, али је питање у шта се оне могу претворити. Неопходно је успоставити ланце производње, снабдевања и набавке рециклираних производа. Треће питање је јачање мера које спречавају и смањују стварање отпада. Одговорна куповина, прелазак на алтернативе које се могу више пута користити уместо једнократних паковања и раздвајање смећа пре него што заврши као мешани отпад. Све су то важни кораци које можемо индивидуално предузети. На пример, одећа: ако је бацимо са другом врстом отпада, испрљаће се и биће погодна само за спаљивање или закопавањеˮ, каже Тоцка.
На срећу, све се може кад се хоће. Руско друштво је спремно за промене у сфери управљања отпадом. Људи су забринути због стања животне средине. Према истраживању Гринписа из 2020. године пластичан отпад спада међу пет најтежих еколошких проблема Русије. И мада треба још много тога учинити на развоју потребне инфраструктуре за сортирање и рециклажу у Русији, последњих година многи Руси су одлучили да ствари узму у своје руке и постану еколошки активни усвајајући филозофију савесне потрошње.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
