Како сe у Русији отровне печурке користе за лепоту и здравље?

miljko/Getty Images
Тренд вечне младости подстакао је технологе да обрате пажњу на козметику са печуркама.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Произвођачи козметике смислили су како да производе креме и мелеме готово од свих доступних природних састојака, укључујући екстракте печурака. Ретко ко ће се зачудити ако у саставу креме открије лисичарку (хидрира кожу), буковачу (побољшава боју лица) или шитаке печурке, које доприносе уклањању пигментних мрља. Али све ове гљиве су јестиве. Ипак, ретко ко је спреман да на своју кожу стави отровну мухару или пупавку, мада за страх, испоставља се, нема разлога. Притом неке врсте пупавке могу успорити процес старења, док је паразитска гљива чага у стању не само да уништи дрво на којем расте, него поседује и умирујућа својства.

За црвену мухару се, пак, испоставило да је извор корисних материја које хидрирају кожу и смањују боре. Корисна својства гљиве научници објашњавају биолошки активним полисахаридима у њеном саставу. Полисахаради су иначе одговорни за влажност коже и убрзавају процес њене регенерације.

„На читавој територији европског дела Русије црвена мухара се већ вековима традиционално користи не само за припрему течности против мува, него и као лек“, записао је познати миколог Михаил Вишњевски у књизи „Њено величанство мухара“.

„Мацерати и облоге од ове гљиве помажу у зарастању рана, код уганућа, реуматизма, обољења желуца, болести нервног система, отечених жлезда, туберкулозе и низа других болести. Резултати биохемијских експеримената показали су да се у црвеној кори клобука мухаре садржи антибиотска супстанца мускаруфин, јарко наранџасти пигмент који блокира развој тумора. Значајна лековита својства поседује и месо ове гљиве“, истиче Вишњевски.

Народни рецепти

У древна времена шамани у западном Сибиру јели су отровне печурке сирове или од њих кували чајеве за своју окултне циљеве. То, ипак, није било широко распрострањено. Мухаре су притом масовно коришћене за прављење замки за муве, стенице и друге инсекте, због чега је гљива и добила назив.

Од XIX века проширила се спољна примена ове отровне печурке. Мацерат од мухаре у ланеном уљу почео је да се примењује за трљање болесника који пате од реуматизма. У Московској области у ту сврху се припремао слани чај од мухаре, а у Санкт Петербургу натечене зглобове су трљали до црвенила полутрулим клобуцима ове печурке.  

Такође се припремао мацерат мухаре у вотки, као лековито средство код туберкулозе, обољења нервног система, тумора – он се користио унутрашње. Међутим, сви експерименти са применом мацерата од отровних печурака су опасни по здравље и живот, тако да нису сви болесници имали среће да преживе овакво лечење.

Коришћене су и друге печурке: соком од млечница и мацератом од чаге лечила су се кожна обољења, чајем од труда прала се коса да би добила сјај.

Бизнис са мухарама

Јевгениј Фјодоров и Викторија Шевченко су 2015. године отворили породичну фабрику „Бизорјук“ у Краснодару за производњу козметике од биљних и природних састојака, укључујући отровне мухаре. Сировине за ову козметику стижу из Краснодарског краја и са северног Кавказа.

На пример, крема за лице са мухаром омогућава хидратацију, обнављање коже, смањује боре и отклања упале. Цена оваквог вишенаменског средства је доста скромна: флашица од 30 ml кошта 300 рубаља (око 4 евра). Осим уљаног мацерата од мухаре, крема садржи и хијалуронску киселину, кокосово уље и још десетак уља и других корисних компоненти које сигурно неће штетити кожи. Такође, мухара је присутна у креми за ноге против варикозних вена и отока, као и у мелему за зглобове. Њихови производи су, према тврдњи произвођача, тражени на тржишту.

Овај брачни пар није једини који промовише лековита својства мухаре у Русији. Компанија „Ерилам“ из Новосибирска израдила је антиејџ линију „Мухомор против“. Њу чини десетак крема за лице, руке и ноге. На пример, крема-уље за пете против пукотина и суве коже обезбеђује мекшу кожу стопала и заштиту од гљивица. Осим екстракта мухаре, у њен састав улази уље од јестивих печурака рујница. Према речима произвођача, оно поседује „омекшавајуће деловање, делотворније од брескве“, док мацерат од печурке чаге и коре иве у саставу креме смањује знојење. Поред екстраката од гљива у састав креме улазе и чај од бруснице, сок од алоје и боквице, морска со, алфа хидроксилне киселине и цитрат сребра. Тако је ова крема комбинација народне медицине и савремених технологија у једном паковању.  

Потражња за мухаром

Можда сте помислили да је коришћење мухаре у домаћим условима далека прошлости, али није тако. Баке у селима и данас када одлазе у бербу печурака са собом носе додатну кесу за мухаре. Овај драгоцени материјал потапају на неколико дана у алкохол или вотку, па овим мацератом трљају зглобове.

На пијацама се такође могу купити мухаре на меру. А у подмосковским шумама у сезони се могу наћи истакнути огласи о откупу клобука мухара. Истина, не зна се да ли се оне касније користе за лечење.

На интернету се могу пронаћи снимци на којима се показује како направити маску или мелем од мухара, али не би требало то самостално чинити. Осетљива кожа може развити алергијску реакцију или може доћи до озбиљније штете у случају да отровна супстанца доспе на слузокожу. При професионалној производњи печурке, наиме, пролазе чишћење и води се рачуна о потребној количина печурака у креми.

Званична медицина дозвољава само спољну примену мацерата и мелема од мухаре.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“