Да ли Руси заиста једни друге ословљавају са „тавариш“?

Kira Lisitskaya (Третјаковска галерија; Михаил Прехнер/МАММ/МДФ)
Да, неки Руси се и даље тако међусобно ословљавају, речју изведене од речи „товар“, односно роба. Само немојте да вас збуни употреба ове руске речи.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

„Друже (товарищ), веруј: она ће устати, звезда задивљујуће среће.“ У овим стиховима из песме „Чадајеву“ Александра Пушкина је вероватно први пут реч „товарищ“ (која је заправо руска реч за „друг“) употребљена у руској поезији и то са значењем „друг“. У међувремену, почетком 19. века, када су ови стихови написани, реч „товарищ“ имала је другачије значење. 

Од 1802. године у Русији, „товарищ“ је био назив за владину позицију, што је у основи значило „заменик“: „министров товарищ“ је значио „заменик министра“. У руском језику пре 19. века, „товарищ“ је такође коришћено за дефинисање партнера у послу који продаје исту робу као и ви, јер је „товарищ“ изведено од речи „товар“, односно роба.   

У свом „пријатељском“ смислу те речи, „товарищ“ (као „пријатељ“, а не „пословни сарадник“) постао је адаптација речи „comrade“, која се широко користила у револуционарним круговима у Француској од 1790-их. До краја 19. века, „товарищ“ на руском је постао основни облик обраћања социјалиста – детаљније ћемо га размотрити у посебном чланку. 

„Револуционарност“ речи „товарищ“ на руском уноси и чињеница да ју је Пушкин употребио у својој песми. Знамо да је Пушкин саосећао са декабристима, људима који су се побунили против владавине Романових. Штавише, Петар Чадајев, коме је песма упућена, такође је био страствени критичар владајућег режима. Дакле, појам „товарищ“ је био блиско повезан са духом револуције.  

У совјетско време „товарищ“ (заједно са „гражданин“ – „грађанин“) је постао уобичајен облик учтивог обраћања непознатој особи међу грађанима СССР-а. Након распада СССР-а овај облик обраћања се доводи у везу са совјетским временима и излази из активне употребе, посебно међу млађим генерацијама.  

Данас се реч „товарищ“ користи прилично иронично. Али, још увек се званично користи у руским оружаним снагама, где је обавезна врста службеног обраћања. Надређени и старији који се обраћају подређенима и млађима по питању службе, називају их војним чином и презименом („потпоручник Смирнов“) – или само војним чином и онда се „товарищ“ користи испред војног чина: „друже потпоручниче“. Подређени и млађи, који се службено обраћају надређенима и старијима, називају их војним чином, додајући реч „товарищ“ испред војног чина (млађи не смеју надређене да називају презименом). Дакле, све у свему, доста Руса који служе војску и даље званично користи „товарищ“ на дневном нивоу.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“