У Русији живи око 147 милиона људи (подаци из 2021. године) и око 200 народа међу којима су како староседеоци, тако и народи бивших совјетских република. Практично у сваком граду земље живе Јермени, Азербејџанци, Тажици и Киргизи. Грађани многих постсовјетских земаља имају могућност да без виза улазе у Русију. Управо они чине најбројније дијаспоре. Мада најстарије дијаспоре у Русији потичу из XVI века, савремена званична руска статистика омогућава да се само приближно створи представа о различитим националним заједницама и њиховој бројности.
У фебруару 2022. године заменик председника Савета безбедности Русије Дмитриј Медведев је изјавио да велике дијаспоре у Русији броје од 1 до 5 милиона људи.
Јерменска дијаспора је једна од најстаријих и највећих у Русији. Према различитим проценама у Русији живи од 1,7 до 2,5 милиона Јермена. Већина њих живи на југу Русије: у Краснодарском и Ставропољском крају, као и у Ростовској области. Такође, постоје велике заједнице Јермена у Москви и Петербургу.
Узимајући у обзир бројност становништва саме Јерменије (око 3 милиона људи) Руси воле да се шале да су сви Јермени изгледа прешли у Русију. То нису само људи који су се у Русију преселили у постсовјетском периоду, него и потомци Јермена који у земљи живе од царских времена. У Москви се, на пример, јерменска заједница појављује крајем XVI века.
То се одразило на топониме. Ту су и Јерменски сокак у центру града и неколико улица које носе имена познатих Јермена. У Петербургу је остало старо јерменско гробље на Васиљевском острву. У Русији постоји и око 120 јерменских храмова, највише на југу земље, а најмање на Далеком истоку.
Руски Азербејџанци су један од староседелачких народа Дагестана (република руског северног Кавказа која се граничи са Азербејџаном). У овој кавкаској републици азербејџански је један од званичних језика.
Међутим, широм Русије данас живе такође на хиљаде Азербејџанаца. Према попису из 2010. године у Русији живи преко 600 хиљада Азербејџанаца, мада неки подаци наводе знатно веће бројке: до 2 милиона. Историјски велика дијаспора живи у Астрахању од XIX века. Азербејџанци су се, наиме, тамо бавили вађењем нафте. После распада СССР-а у Русији су настале азербејџанске заједнице које су се претежно бавиле трговином воћем и поврћем. „Ако нисте пробали азербејџански парадајз, значи да не знате шта је прави парадајз“, сматра Шахин Шихлински, лидер азербејџанске дијаспоре на Уралу.
Масовна миграција Узбека у Русију почела је 2000-их, када је у земљи већ почео напредак привреде. Представници овог народа углавном долазе да раде у сменама. Баве се грађевинарством, трговином, сервисним чишћењем, шаљући плату у домовину. Према проценама из 2017. године у Русији живи око 2 милиона миграната из Узбекистана, као и нешто мање од 300 хиљада људи који су добили руско држављанство.
Највећи број Узбека живи у Московском региону, Санкт Петербургу, на Уралу. Ту се налазе регионална удружења која помажу Узбецима да добију дозволе за рад и у решавању правних питања. Такође, узбечка дијаспора често учествује у различитим фестивалима народа Русије, сервирајући посетиоцима традиционално јело плов и лепиње из пећи. Иначе, узбечка кухиња је врло популарна у Русији и национални ресторани се могу пронаћи у сваком већем граду.
Као и Јермени, Грузијци спадају међу најстарије дијаспоре у Русији. У Москви је дуго постојало грузијско насеље (Грузинска слобода), место где су живели Грузијци (отприлике у области данашњег зоолошког врта) и до данас се ту налази познати храм Георгија Победоносца, духовни центар Грузијаца у престоници. Грузија се, наравно, појављује и у називима улица.
Према попису из 2010. године, у Русији живи скоро 160 хиљада Грузијаца, мада експерти процењују да се права бројка креће око пола милиона. Грузијска дијаспора повезује велики број регионалних заједница и одржава различите културне форуме, углавном у Москви. Наравно, грузијска кухиња од совјетских времена је најпопуларнија у Русији зато што педесетак врста хачапурија могу да освоје свако срце.
Таџици, као и Узбеци, почели су да стижу у Русију на рад 2000-их година. Данас их има око милион (од тога је 300 хиљада у Московском региону), али прецизни подаци не постоје, јер су они долазили само на привремени рад. У великим градовима Русије постоји низ таџичких организација које својим сународницима помажу да пронађу посао, регулишу документе и прилагоде се животу у новој култури.
„Трудимо се да се земљаци који се из различитих разлога нађу далеко од домовине не осећају усамљено“, кажу руководиоци организације „Нур“ (Светлост) у Москви, једној од највећих у дијаспори. Сарадници организације помажу деци миграната да се припреме за школу, положе испите према руским нормама и уклопе се са локалном децом. Све то чине бесплатно.
У Русији живи од 200 до 600 хиљада Молдаваца према различитим подацима. Због тешке економске ситуације људи су почели да напуштају Молдавију почетком 2000-их, а углавном су одлазили у Русију, која им је најближа по менталитету и обичајима. Млади из Молдавије често долазе у Русију после школе да наставе образовање и пронађу посао. Такође, међу Молдавцима има и гастарбајтера који су у земљи на привременом раду. Руски језик говори 99% Молдаваца у Русији. Притом Молдавци који живе у иностранству учествују у различитим удружењима и чак одржавају свој „Конгрес молдавских дијаспора“ како би сачували обичаје и везе са земљом порекла.
Украјинци чине једну од највећих дијаспора у Русији. Има их од 2 до 5 милиона, како грађана Русије, тако и имиграната. Украјински језик спада међу 10 најраспрострањенијих у Русији, при чему највећи број његових носилаца живи на северу земље: на Јамалском полуострву и у Тјумењској области, где се налазе насеља за сменски рад на добијању нафте и гаса.
Белоруска заједница у Русији броји преко пола милиона људи (према подацима УН 2017, године било их је преко 760 хиљада), и то је највећа заједница Белоруса у иностранству. Занимљиво је да се културни центри овог народа налазе далеко од њихове границе: у Новосибирску, Самари, Јарослављу, Нижњем Новгороду.
Према подацима из 2018. године у Русији живи око 650 хиљада представника киргиског народа и 100 заједница. „Јужни Киргизи своју будућност везују само за Русију“, тврди власник салона лепоте у Москви Амир.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
