Које су најмногобројније дијаспоре у Русији?

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

У Русији живи око 147 милиона људи (подаци из 2021. године) и око 200 народа међу којима су  како староседеоци, тако и народи бивших совјетских република. Практично у сваком граду земље живе Јермени, Азербејџанци, Тажици и Киргизи. Грађани многих постсовјетских земаља имају могућност да без виза улазе у Русију. Управо они чине најбројније дијаспоре. Мада најстарије дијаспоре у Русији потичу из XVI века, савремена званична руска статистика омогућава да се само приближно створи представа о различитим националним заједницама и њиховој бројности.

У фебруару 2022. године заменик председника Савета безбедности Русије Дмитриј Медведев је изјавио да велике дијаспоре у Русији броје од 1 до 5 милиона људи. 

Јермени

Јерменска дијаспора је једна од најстаријих и највећих у Русији. Према различитим проценама у Русији живи од 1,7 до 2,5 милиона Јермена. Већина њих живи на југу Русије: у Краснодарском и Ставропољском крају, као и у Ростовској области. Такође, постоје велике заједнице Јермена у Москви и Петербургу.

Узимајући у обзир бројност становништва саме Јерменије (око 3 милиона људи) Руси воле да се шале да су сви Јермени изгледа прешли у Русију. То нису само људи који су се у Русију преселили у постсовјетском периоду, него и потомци Јермена који у земљи живе од царских времена. У Москви се, на пример, јерменска заједница појављује крајем XVI века.

То се одразило на топониме. Ту су и Јерменски сокак у центру града и неколико улица које носе имена познатих Јермена. У Петербургу је остало старо јерменско гробље на Васиљевском острву. У Русији постоји и око 120 јерменских храмова, највише на југу земље, а најмање на Далеком истоку.

Азербејџанци

Руски Азербејџанци су један од староседелачких народа Дагестана (република руског северног Кавказа која се граничи са Азербејџаном). У овој кавкаској републици азербејџански је један од званичних језика.

Међутим, широм Русије данас живе такође на хиљаде Азербејџанаца. Према попису из 2010. године у Русији живи преко 600 хиљада Азербејџанаца, мада неки подаци наводе знатно веће бројке: до 2 милиона. Историјски велика дијаспора живи у Астрахању од XIX века. Азербејџанци су се, наиме, тамо бавили вађењем нафте. После распада СССР-а у Русији су настале азербејџанске заједнице које су се претежно бавиле трговином воћем и поврћем. „Ако нисте пробали азербејџански парадајз, значи да не знате шта је прави парадајз“, сматра Шахин Шихлински, лидер азербејџанске дијаспоре на Уралу. 

Узбеци

Масовна миграција Узбека у Русију почела је 2000-их, када је у земљи већ почео напредак привреде. Представници овог народа углавном долазе да раде у сменама. Баве се грађевинарством, трговином, сервисним чишћењем, шаљући плату у домовину. Према проценама из 2017. године у Русији живи око 2 милиона миграната из Узбекистана, као и нешто мање од 300 хиљада људи који су добили руско држављанство.

Највећи број Узбека живи у Московском региону, Санкт Петербургу, на Уралу. Ту се налазе регионална удружења која помажу Узбецима да добију дозволе за рад и у решавању правних питања. Такође, узбечка дијаспора често учествује у различитим фестивалима народа Русије, сервирајући посетиоцима традиционално јело плов и лепиње из пећи. Иначе, узбечка кухиња је врло популарна у Русији и национални ресторани се могу пронаћи у сваком већем граду.

Грузијци

Као и Јермени, Грузијци спадају међу најстарије дијаспоре у Русији. У Москви је дуго постојало грузијско насеље (Грузинска слобода), место где су живели Грузијци (отприлике у области данашњег зоолошког врта) и до данас се ту налази познати храм Георгија Победоносца, духовни центар Грузијаца у престоници. Грузија се, наравно, појављује и у називима улица.

Према попису из 2010. године, у Русији живи скоро 160 хиљада Грузијаца, мада експерти процењују да се права бројка креће око пола милиона. Грузијска дијаспора повезује велики број регионалних заједница и одржава различите културне форуме, углавном у Москви. Наравно, грузијска кухиња од совјетских времена је најпопуларнија у Русији зато што педесетак врста хачапурија могу да освоје свако срце.

Таџици

Таџици, као и Узбеци, почели су да стижу у Русију на рад 2000-их година. Данас их има око милион (од тога је 300 хиљада у Московском региону), али прецизни подаци не постоје, јер су они долазили само на привремени рад. У великим градовима Русије постоји низ таџичких организација које својим сународницима помажу да пронађу посао, регулишу документе и прилагоде се животу у новој култури.

„Трудимо се да се земљаци који се из различитих разлога нађу далеко од домовине не осећају усамљено“, кажу руководиоци организације „Нур“ (Светлост) у Москви, једној од највећих у дијаспори. Сарадници организације помажу деци миграната да се припреме за школу, положе испите према руским нормама и уклопе се са локалном децом. Све то чине бесплатно.

Молдавци

У Русији живи од 200 до 600 хиљада Молдаваца према различитим подацима.  Због тешке економске ситуације људи су почели да напуштају Молдавију почетком 2000-их, а углавном су одлазили у Русију, која им је најближа по менталитету и обичајима. Млади из Молдавије често долазе у Русију после школе да наставе образовање и пронађу посао. Такође, међу Молдавцима има и гастарбајтера који су у земљи на привременом раду. Руски језик говори 99% Молдаваца у Русији. Притом Молдавци који живе у иностранству учествују у различитим удружењима и чак одржавају свој „Конгрес молдавских дијаспора“ како би сачували обичаје и везе са земљом порекла. 

Украјинци

Украјинци чине једну од највећих дијаспора у Русији. Има их од 2 до 5 милиона, како грађана Русије, тако и имиграната. Украјински језик спада међу 10 најраспрострањенијих у Русији, при чему највећи број његових носилаца живи на северу земље: на Јамалском полуострву и у Тјумењској области, где се налазе насеља за сменски рад на добијању нафте и гаса.

Белоруси

Белоруска заједница у Русији броји преко пола милиона људи (према подацима УН 2017, године било их је преко 760 хиљада), и то је највећа заједница Белоруса у иностранству. Занимљиво је да се културни центри овог народа налазе далеко од њихове границе: у Новосибирску, Самари, Јарослављу, Нижњем Новгороду.

Киргизи

Према подацима из 2018. године у Русији живи око 650 хиљада представника киргиског народа и 100 заједница. „Јужни Киргизи своју будућност везују само за Русију“, тврди власник салона лепоте у Москви Амир.