У дивљини можете видети потпуно невероватна створења која изгледају застрашујуће, али су заправо потпуно безопасна, дражесна и потребна им је заштита. Једно такво деликатно биће живи у Сибиру. То је мошусни јелен кога Руси називају „кабарга“ (са акцентом на последњем слогу).
Сигурно сте чули за огромне сабљозубе предаторе који су живели у ледено доба и којима су очњаци били потребни за лов. Али ове звери су изумрле пре више милиона година! Међутим, мали сабљозуби јелен који се храни травом, савременик мамута, и даље живи у руској тајги. За шта су му потребни тако оштри и страшни очњаци, ако их не користи за лов?
Заправо, само мужјаци имају очњаке (дуге и до 10 cm) и вероватно они замењују рогове који красе друге врсте јелена. Очњаци заиста указују на пол, а мужјак их користи само ради застрашивања мушке конкуренције (без директног физичког окршаја).
Просечан одрасли сибирски мошусни јелен тежак је 10-15 kg и ретко буде дужи од једног метра. Због ових димензија кабарга је најмањи јелен на свету! Изгледа посебно мајушно када се упореди са северним ирвасом. Сибирски мошусни јелен живи углавном на Алтајским и Сајанским планинама, на Далеком истоку, као и у источној Кини и Монголији.
Подаци о њиховом броју су контрадикторни: неки научници верују да они брзо нестају, док други тврде да је популација мање-више стабилна. Данас се процењује да их има између 30 и 400 хиљада. Тешко је пребројати мошусне јелене, јер живе у тешко приступачним крајевима. Неки региони (Алтајски крај, Кемеровска област и Хакасија) убрајају их међу угрожене врсте. На њихову угроженост указује фрагментација станишта. Наиме, постоји неколико рејона које они насељавају и који су међусобно прилично удаљени.
Мада га велики број предатора из тајге има на свом менију, од самура до вука, његов главни непријатељ су ловокрадице, због мошусног секрета са јаким мирисом који имају само мужјаци.
Природни мошус је права реткост, јер га лучи само неколико животиња (поред кабарге, то су и мошусно говече и мошусна патка). Генерално, мошус носи информације о старости и физичкој кондицији јединке, што значи да га је природа наменила за репродуктивне сврхе.
Али људи су пронашли још једну намену и користе га као базу са парфеме и козметику. Данас постоји синтетички мошус, али је природна супстанца, наравно, много цењенија.
Осим тога, мошус од кабарге је популаран лек у народној медицини. Људи верују да помаже у лечењу стотина болести, од меланхолије до рака.
Кабарга бира удаљене камене кањоне. Његова величина и пегаво крзно помажу му да се сакрије од очију људи и предатора. И такође има невероватно дуг скок. Предње ноге су му краће од задњих, скоро као код зеца, омогућавајући овој животињи да скаче далеко, чак до седам метара! Такође може брзо да промени правац трчања, да успори, да се окрене и трчи назад ако промени мишљење. Не може да се оклизне ни на глатком граниту.
Од 2010. године еколози из Сихоте-Алинског резервата на Далеком истоку спроводе програм проучавања мошусног јелена помоћу фото-замки и радио-одашиљача које су успели да поставе на огрлице шест јединки. Научници су открили да се мошусни јелен брзо навикава на присуство људи и одлучили да ову особину искористе како би сазнали више о начину на који животиња спава, храни се и мигрира. И испоставља се да мошусни јелени користе иста места за одмор и обележавање територије.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
