Како је домаћица из Кине провела 10 година стварајући алтернативну руску историју

Russia Beyond (Unsplash, Wikipedia)
Њени изузетно детаљни чланци названи су највећом обманом у историји Википедије до данас.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Вероватно највећа превара у историји Википедије откривена је када је кинески романописац по имену Јифан Вонг заронио у тему историје Русије да би добио инспирацију. Крећући се кроз онлајн енциклопедију, убрзо је пронашао запис о руднику сребра у Кашину. 

 

У чланку се тврдило да је рудник био толико богат да је изазвао спор између Тверске кнежевине која је првобитно открила овај јединствени извор богатства и моћне Московске кнежевине која је желела да преузме контролу над рудником. Уследио је низ разорних ратова, почевши од 1305. године, који су трајали више од сто година, све док Тверска кнежевина није пропала 1485. Тако се бар десило, према веома детаљном опису на кинеској Википедији.  

„После пада Тверске кнежевине, Велика кнежевина московска је наставила да експлоатише рудник, све док он није затворен средином 18. века, због исцрпљивања“, наводи се у запису.  

Вонг је убрзо открио стотине сродних чланака који се позивају једни на друге и приказују изузетно детаљну паралелну стварност руске историје. Неко се потрудио да ови лажни записи изгледају аутентично, уверљиво и од поверења просечном читаоцу који није упознат са руском историјом.  

„Ликови који не постоје на енглеско-руској Википедији појављују се на кинеској Википедији и они су помешани са стварним историјским личностима тако да се не може разликовати право од лажног. Чак се и дуги рат Москве и Твера врти око непостојећег рудника сребра Кашина“, написао је романописац, који је осетио да нешто није у реду. 

Истрага која је уследила на Википедији открила је да је све лажне уносе креирала једна личност која је користила најмање четири лажна налога да створи алтернативну историју Русије.

 

Све лажне чланке написала је Жемао, корисница која се представљала као ћерка кинеског дипломате у Русији, стручњак за руску историју и супруга руског држављанина. У стварности, иза лажног идентитета крила се домаћица из Кине, која је завршила само средњу школу.  

Та жена је годинама градила алтернативну руску историју део по део, детаљно мешајући истраживање са фантазијом и спајајући резултате свог рада у Википедију на кинеском језику. 

Након што је жена разоткривена, признала је и објавила писмо извињења.  

„Као што се каже, ако желите да слажете, морате изрећи више лажи. Оклевала сам да избришем стотине хиљада речи које сам написала, али као резултат тога изгубила сам милионе речи и мој круг академских пријатеља. Тешко је надокнадити невоље које сам изазвала, па је можда трајна забрана за мене као аутора Википедије једина опција. Моја садашња знања нису довољна да бих зарађивала за живот, зато желим да научим неки занат, да зарађујем на поштен начин и да се више никада не бавим оваквим небулозама.“ 

Иако би ово лако могла бити највећа превара у читавој историји Википедије, многи људи су изразили подршку жени која је годинама стварала јединствени рад, иако измишљен.  

„Заиста је сјајно измислити читаву историју са детаљима као што су све врсте одеће, новца и посуђа“, написао је један корисник на кинеској друштвеној мрежи Веибо.  

Ко зна, можда ће сада већ позната домаћица добити понуду да објави роман заснован на њеним лажним али јако маштовитим чланцима на Википедији. 

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“