Колико у Русији има република и престоница?

Musa Salgereyev/TASS
У саставу Руске Федерација постоји 85 региона, од чега су 22 републике. Оне имају право на сопствени устав, државни језик и престоницу. Да ли то значи да у Русији постоје „државе унутар државе“?
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Све руске републике – заједно са градовима од федералног значаја, областима, крајевима, аутономним окрузима и Јеврејском аутономном облашћу – представљају равноправне субјекте Руске Федерације, како се истиче у Уставу земље. Русија има 85 региона различитог типа.

Реч „република“ у датом случају не подразумева државни суверенитет. Она је више ствар историјске традиције која је настала под утицајем националног фактора. Савремене републике Русије су често наследнице аутономних совјетских социјалистичких република (АССР) и аутономних области. А АССР су биле један облик аутономије за националне мањине на територији СССР-а.

Совјетски Савез је чинило петнаест Совјетских Социјалистичких Република (или просто савезних република), од којих је свака имала сопствену административно-територијалну поделу. А у саставу неких савезних република налазиле су се и АССР.

Како је настао овај систем?

Свеобухватна административно-територијална реорганизација на простору данашње Русије и њених суседа почела је после револуције 1917. године, када су се народи бивше Руске Империје борили за различите облике националне аутономије. Највеће територије као што су Велика кнежевина Финска и Пољско царство касније су стекле независност од Русије. Мање административно-територијалне јединице, региони у којима су компактно живели одређени народи, добијалe су аутономију унутар земље и стицалe право на матерњи језик и сопствене органе извршне власти. Двадесетих и тридесетих година границе и статус субјеката стално су се мењали: окрузи су се обједињавали, претварали у аутономне области, а ови у аутономне републике. 

У Русији (која се у саставу Совјетског Савеза називала Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република) у различито доба је било највише 19 аутономних република.

На пример, Туркестанска АССР, која се, заједно са Башкирском, сматра за прву аутономну републику у РСФСР, постојала је само до 1924.године, а из ње су настале две савезне републике: Узбечка и Туркменска. АССР Немаца Поволожја је 1941. године подељена између Саратовске и Стаљинградске (данашње Волгоградске ) области, Кримска АССР је 1945. године постала Кримска област, а затим је, 1954. године, прешла у састав Украјинске социјалистички републике. Карело-Финска социјалистичка република је 1956. године добила „нижи“ статус Карелске АССР у саставу РСФСР. А неке АССР су, напротив, добиле „виши“ статус као савезне републике, на пример, Казашка АССР (1936) и Киргиска АССР (1926).

1961. године број АССР зауставио се на 16. Он се није мењао до 1990. године. Трансформација АССР у руске републике одвијалa се паралелно са трансформацијом РСФСР у Руску Федерацију и стицањем независности многих савезних република у процесу распада СССР-а.

А неке савремене републике РФ, као што су Адигеја, Алтај, Карачајево-Черкезија, Хакасија, Чеченија и Ингушетија, добиле су овај статус управо 90-их.

По чему се руске републике разликују од других региона?

Челни човек републике званично се назива „глава“ (челник или лидер, што се на српски, не сасвим тачно, преводи као председник). Изузетак је раније био Татарстан, где је на челу републике био „президент“ (председник). Али, 12. јула 2022. године указом председника Русије „О променама у саставу Државног Савета Руске Федерације“ назив те функције је такође промењен у „глава“. Главни град руске републике назива се престоница, док се код других субјеката РФ главни градови називају административни центри.

У личним картама становника неких република – Татарстана, Башкортостана и Републике Саха (Јакутија) – постоје национални додаци на државном језику.

Заједно са руским у републикама се као државни признају језици њених народа. Негде је то један додатни језик, док их у Дагестану има 13. С друге стране, у Карелији државни статус има само руски језик. Према закону, наиме, у Руској Федерацији алфабети државног језика Руске Федерације (руског) и државних језика република заснивају се на графичкој основи ћирилице. Староседелачки народи Карелије користе карелски, вепски и фински, језике са латиничним писмом, који не могу да буду државни (осим после евентуалних измена у закону). С друге стране, њихови језици имају званичан статус на територији Карелије и њени становници, као и представници свих народа Русије, имају пуно право на коришћење и очување матерњих језика.

Све руске републике имају сопствене химне. Притом званична верзија химне Дагестана нема текст, док се химна Карелије пева само на руском.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“