Совјетски лидер Никита Хрушчов први пут је пробао хот-дог шездесетих, приликом посете месном комбинату у САД. Виршла у кифли га је тако одушевила да је наредио да се хот-дог убаци у совјетске јеловнике. Тако је, према легенди, у СССР-у настао... не, не хот-дог, него рол-виршла (оригинални немачки изум, позната такође и као würstchen im schlafrock – виршла у шлафроку).
Виршла испечена у тесту у совјетско доба је спадала међу најпопуларнију уличну храну и ужину у школским и студентским мензама. Данас више није тако популарна, али има своје фанове. 32-годишњи инжењер Николај Позин из Чељабинска иде на службена путовања по Русији и истовремено тражи рол-виршле које фотографише и, наравно, дегустира.
Чељабинск бр.1
Чељабинск бр.2
Владивосток
Идеја за овако необичан хоби појавила му се пре три године. „Обећао сам да ћу направити страницу на Инстаграму, али било ми је досадно да објављујем своје фотографије. Сетио сам се да сам од детињства волео рол-виршле и једном сам једну фотографисао кад сам био у Уфи“ – објашњава Николај. – А како због посла посећујем разне градове, одлучио сам да као подсећање на та места фотографишем баш оно што волим.“
Алдан
Тјумењ
Серов
Казањ
Николај признаје да се не труди да пореди њихов укус. „То је пре свега подсећање на место где сам био. А најукуснија храна за њега су легендарне виршле на штапићима: „Продавале су се код Ледене дворане на киосцима, када сам тамо ишао са родитељима. Сада их изгледа зову корн-дог.“
Санкт Петербург бр. 1
Санкт Петербург бр. 2
Јакутск бр. 1
Јакутск бр. 2
Николај каже да још није наишао на неуспеле рол-виршле. „Никад нисам купио виршлу коју нисам намеравао да поједам или је нисам појео. С обзиром да сам до данас жив и здрав, може се закључити да ми неуспеле нису запале у део“, каже он и додаје, смејући се, да „када тесто није одвојено од виршле, све је већ одлично“.
Пикалево
Краснодар
Чељабинск бр. 3
Чељабинск бр. 4
Данас у својој колекцији има око 20 фотографија рол-виршли из разних градова. „Наравно, могло би их бити и више, али често их није лако наћи. Шаурма је сада много чешћа и доступнија брза храна. На пример, у Владивостоку сам је нашао потпуно случајно, када сам куповао разне кинеске колачиће, док циљана потрага није дала резултате“, каже он.
Недалеко од компресорске станице „Портовој“, Виборг
200 km од Југорска, менза
Нижњи Тагил
Јекатеринбург
Када људи сазнају за његов хоби, углавном се насмеју, што је Николају драго. „Једном сам био у једној мензи и узео сам да фотографишем рол-виршлу коју сам купио. То су приметили пекари и помислили да имам неке лоше намере (према њиховим речима, шавови на тесту су били расцветани и виршла није изгледала најбоље, али за мене то није било важно).“ Тада им је показао своју колекцију фотографија, а они су му узвратили тиме што су предложили да направе специјалну рол-виршлу до његовог одласка. „Наравно, пристао сам и касније добио јединствену рол-виршлу. То је био једини пут да ми је хоби донео нешто материјално (и веома укусно).“
Нимнирски, пре него што је Николај пекарима рекао за свој хоби
Нимнирски, поклон од пекара
Од свих рол-виршли које је пробао, каже Николај, омиљена му је она коју је појео у Виборгу: „За мене она је била најромантичнија.“
Виборг
Сада га очекује путовање у Набережније Челни. Каже да тамошње рол-виршле имају одличне препоруке.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
