5 легенди о најдубљем језеру на свету - Бајкалском језеру

Nuttawut Uttamaharach / 500px / Getty Images
Тајанствене приче о воденом змају, изгубљеним златним резервама Руске Империје и пролазу у загробни свет. Неке од њих су истините.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Бајкалско језеро у Сибиру је најстарије и најдубље језеро на планети. Локални становници су га вековима обожавали и причали деци тајанствене приче о њему. Али може ли се овим причама веровати? Решите сами или још боље: посетите Бајкалско језеро!

Легенде о застрашујућем змају  

Бајкалско језеро има сопствено чудовиште Неси и оно је заправо врло страшно. Постоји неколико описа „воденог змаја“ који обитава у Мухорском заливу, у најтоплијем делу језера, и одвлачи рибаре у своје подводно царство. Неки причају да изгледа као огромна јесетра са љутитим ликом; други кажу да је то гмизавац са канџама и „оклопом“ дуж леђа, док трећи верују да звер изгледа као древни ихтиосаурус, предак крокодила. Како би умирили звер мештани су јој пре само неколико векова „нудили“ крзна, накит и храну. Неки су практиковали чак и крвне жртве. 

Узгред, совјетски истраживачи су осамдесетих година сонаром на дну језера детектовали покретни објекат дуг 30 метара, али нису успели да утврде о чему се тачно ради. Зато руски и страни љубитељи мистерија и даље покушавају да пронађу „чудовиште“, а фотографије са тамним мрљама у води повремено се појављују на друштвеним мрежама. Можда је то само нова врста бајкалске фауне?

Легенда о злату Руске Империје

Једна од највећих нерешених мистерија у руској историји гласи: где су нестале златне резерве Руске Империје после револуције 1917. године? Земља је била захваћена Грађанским ратом између присталица царског режима (белогардејци) и присталица „новог режима“ (црвеноармејци). Злато је премештано све даље и даље у Сибир и прелазило је из руку једне у руке друге војске. Када је завршило у рукама бољшевика 1919. године, испоставило се да неки од сандука садрже цигле уместо златних полуга. Око 180 тона је „изгубљено“. Неки љубитељи легенди верују да је злато Руске Империје потонуло у језеро, када се у воду срушио воз који га је превозио пругом око Бајкалског језера.

Наравно, наводно благо привлачи бројне авантуристе. Неколико пута на дно Бајкалског језера спуштана су подводна пловила „Мир“, при чему су пронађени остаци сандука стари сто година, а чак су виђене и полуге златног сјаја. Ипак, оне нису извађене, јер би свако померање изазвало нова обрушавања тла.

Легенда о реци Ангари

Ово је вероватно најромантичнија и најпопуларнија легенда о Бајкалском језеру. Три стотине река и потока улива се у ово језеро, али само једна река, Ангара, истиче из њега. Она је једна од главних река Сибира и, према старим причама, сматра се да је ћерка Бајкалског језера.

Мештани приказују Бајкалско језеро као богатира који прикупља „порез“ из околних крајева, а његова ћерка Ангара га одмах враћа. Имала је само једну огрлицу, коју није никоме показивала. Чувала ју је за будућег мужа. Онда је Бајкал рекао свим суседним богатирима да жели да уда ћерку. Изабрао је младића по имену Иркут, иако је она волела витеза Јенисеја. Али, реч њеног оца била је коначна. На крају је Ангара побегла од куће, односећи своју огрлицу и бацајући перле под своје ноге, делећи тако благо људима. На месту где се срела са Иркутом данас се налази град Иркутск. Где је бацила перле, настали су други градови. А где се срела са Јенисејем, налази се ушће: Ангара се улива у реку Јенисеј.

Легенда о загробном свету  

Бајкалско језеро је најдубље језеро на свету и локални становници су то знали чак и пре научних истраживача. Веровали су да се ту налази провалија без дна која води или у отворен океан или у загробни свет. Прича се да се изнад те тачке појављује водени вир на површини језера, који може да одвуче бродове на дно. Тек тридесетих година XX века било је могуће израчунати мање-више тачну дубину језера, која је отада одређивана са све већом прецизношћу. Испоставило се да је просечна дубина Бајкалског језера 740 метара, али постоји и место са дубином од 1.642 метра и то баш на месту које описују легенде. „Провалија без дна“ је заправо место раседа Земљине коре.

Легенда о имену језера

Научници се још увек споре о старости Бајкалског језера (преовладава теорија о старости од 25-35.000 година, док неки говоре о 150.000 година или о само 8.000) и о његовом пореклу (да ли је некада то био вулкан или је другог порекла). Зна се да су људи живели око овог језера у II  веку пре нове ере. Били су то припадници различитих народа. Али, за језеро су користили врло сличне називе. „Баи“ на многим језицима значи „велик“. На бурјатском  Baigal-dalai значи „велика вода као море“. На јакутском baihal, baig’al значи „велика, дубока вода“. Постоји легенда према којој је Бајкалско језеро настало на месту „ватрене планине“, то јест вулкана, и да његово име значи „Ватро, заустави се“.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“