Хобихорсинг: Зашто неки људи јашу на штаповима

Удружење хобихорсинга Русије
Неки људи су почели озбиљно да јашу на штаповима са главом коња, док други зарађују на томе.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Стазом у парку шетају две девојчице старе 10-12 година. Долазе до пољане, остављају ствари и почињу да трче. Најпре пружајући напред ноге, као имитирајући руски народни плес. Затим галопом са скоковима, одбацујући се једном ногом о земљу, а дочекујући се на другу. Затим као да трче спринт на сто метара, на крају прескачући високу препреку са узвиком „хоп!“... То би подсећало на тренинг атлетичарки или гимнастичарки да није једне ствари. Између ногу девојчице чврсто држе штап са коњском главом. Играчка има опрему, а после скока девојчице поносно воде свог „коња“ за узду. Оне себе називају хобихорсеркама.

Многи су у детињству јахали на штапу, замишљајући да је то коњ, једнорог, змај, у зависности од личних склоности. Међутим, од пре неколико година то више није само забава за малишане. Тинејџери, па чак и одрасли, одушевљено јашу на „хорсима“ – штаповима са главом коња, притом прелепо украшеним, са комплетном опремом. Неки се тиме баве „из чистог задовољства“, уживајући у процесу, а неки учествују и на такмичењима, које организује Федерација хобихорсинга, у Русији активна од 2019. године.

„У детињству сам сама правила коња од штапа са главом од чарапе и сунђера за купање. Предложила сам својој деци да ураде нешто слично, а касније сазнала да је ова забава популарна и да постоје чак и такмичења“, објашњава Валентина Лукошкина, мајка 13-годишње Кире. „Сада школа коњичког спорта, у којој радим, има и своју секцију за хобихорсинг, где одржавамо тренинге, а затим учествујемо на такмичењима.“

Друга деца се сама заинтересују за овај необичан хоби. „Ћерка је нашла снимак на Јутјубу, много јој се допало и хтела је да проба. Нисам имала ништа против и сада она интензивно учествује у секцији“, каже Кристина Марченко, мајка шестогодишње Вики.

За учеснике процеса хобихорсинг постаје начин самоизражавања. Коњима дају имена, купују им опрему, одећу, наручују специјалне четке за гриву.

Међутим, не разумеју сви млади овај необичан хоби и не прихватају га. Соња Сафиулова из Дмитровграда каже да је због хобихорсинга морала да промени школу: „Прошле године сам се уписала у другу школу. Моји другови из разреда су ми се подсмевали и дуго ми је требало да нађем разумевање за свој хоби. Али нисам напустила хобихорсинг, јер ми доноси задовољство. Уживам и на тренинзима и на такмичењима.“

Скоро као јахање

Спортски хобихорсинг поседује своја правила: постоје судије, стандарди, такмичења, победници и губитници. Јахач на штапу треба да савлада низ препрека. Њихова висина се креће од 20 центиметара до 1,5 метар. Притом морају да поштују сва правила, имитирајући понашање коња. Добија се нека врста „кентаура“: ноге представљају коња, а труп јахача. Штап се не сме испустити – за то се губе поени.

Федерација за хобихорсинг организује такмичења међу децом и одраслима, одржава образовне семинаре, тренинге и радионице. Председник Федерације Гаврил Морковкин каже да хобихорсинг личи на коњички спорт, али са неким разликама: „Код нас је све скромније, али имамо дисциплине: препонско јахање и дресуру. Постоји судијски тим и велики број заинтересованих“.

Гаврил Морковкин такође истиче да хобихорсинг може да буде одлична припрема за оне који желе да науче да јашу: „То представља и физичку и моралну припрему. Јахачи могу својим ногама да осете како се раде елементи које коњи изводе у такмичарском рингу. Затим са тим знањима долазе на право јахање и боље разумеју шта се дешава.“ Осим тога, ова забава има очигледне предности: јефтинија је – коњички спорт иначе захтева озбиљна улагања – безбеднија и једноставнија.

Како зарадити на хорсима

Поједини љубитељи хобихорсинга нису заинтересовани само за трчање и скакање, него и за креативни аспект. На пример, Викторија Паук, 19-годишња студенткиња из Пскова, каже да је почела да се бави хобихорсингом још 2019. године: „Пре свега ме је привукла управо израда хобихорса, јер волим све рукотворине и креативна сам особа. А затим сам почела да правим препреке и да скачем, научила сам технику скока, пратила налоге страних хорсера, а затим и наших“, каже Вика.

За неке људе ова забава постаје прави бизнис. У тематским групама можете видети велики број огласа за продају хорсева. Њихова цена понекад достиже и 10 хиљада рубаља (око 190 евра), у зависности од комликованости рада и реализма који се постиже. Грива се може направити од танких нити, убацити стаклене очи или начинити копија правог коња.

Ана Хорси (псеудоним) се бави израдом хобихорса, а почела је да их прави пре две године. Затим је одлучила да објави рекламу и направила ТикТок канал како би пронашла муштерије за своје производе. Данас посећује велике коњичке изложбе: „Тамо се обично могу купити опрема и храна. Доносим ту своје радове, људи прилазе и распитују се. Посећујем и такмичења хобихорсера како бих пружила подршку деци коју познајем и представила нове коње. Деца ме често препознају, радују се, трче ми у загрљај. И одрасли су заинтересовани. Једном је хорса купила старија дама, јер је играчка подсећала на правог коња кога је имала у младости. Сада месечно имам око 20 поруџбина. Чак сам ангажовала и помоћницу да осликава коњиће“.

Хобихорсинг у Русији привлачи све више љубитеља. Иако гледано са стране човек који јаше на штапу изгледа помало смешно, то је одлична физичка вежба. Можда ће овај хоби ускоро прерасти и у прави спорт – Федерација за хобихорсинг већ развија програм који ће поднети Одбору за спорт. Али људима са коњима-играчкама није ни тако важно да њихов спорт буде формално признат. Судећи по високим скоковима и бодрим узвицима, њима је на тренинзима и без тога врло забавно. 

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“