Чукотски аутономни округ је најисточнији регион Русије и Евроазије, прави крај света. И веома се разликује од свих осталих делова земље. То је полуострво покривено тундром и вечитим ледом између Чукотског и Беринговог мора. Већи део региона налази се иза поларника, где владају непрекидна хладноћа, ветар и кише, али непријатно време регион надомешћује невероватним живописним окружењем какво нећете наћи нигде другде на свету.
Можда мислите да је тундра досадна, монотона равница? Размислите мало боље! Погледајте, ту су брда, реке и много биљног света. Тундра је место где номадским животом живе гоничи ирваса.
Хладна река протиче између брда у тундри са мочварама и језерима у близини.
Берингово море у магли. Хладно и узбуркано море раздваја Азију од Северне Америке. Његове воде можете видети само лети. Преостали део године покривено је ледом.
Огромни моржеви су домаћини у Беринговом мору. Они имају омиљена места где се окупљају у групама и ричу, разговарајући међу собом. Не, то нису места на обали, него у самом мору.
Чукотско море које запљускује полуострво на североистоку и део је Северног леденог океана, још је хладније од Беринговог. Лед се ту не топи чак ни лети, али то белим медведима не смета.
На Чукотки се налази најисточнија тачка Русије (и Азија), рт Дежњев. Добио је име по козачком истраживачу Семјону Дежњеву. Овде сазнајте више о томе како изгледа крај света.
Можда изгледа невероватно, али усред тундре и вечитог леда налазе се врели подземни извори. Они су смештени 15 километара од села Лорино на истоку Чукотског полуострва. Два извора се налазе један поред другог, имају различиту температуру, која варира од 40 до 60 степени Целзијуса.
Врангелово острво на североистоку Чукотке налази се између западне и источне хемисфере. Преко њега пролази 180. меридијан, који дели време на данас и сутра (званично је датумска линија померена на руско-амерички границу). Међутим, не можете се прошетати с једног на други крај острва, јер је ненасељено. Врангелово острво се често назива „острво белих медведа“.
Међутим, 180. меридијан прелази и преко Чукотке. Овако изгледа тај крај.
Пресушено корито реке дуж брда у близини 180. меридијана.
Чукотска брда у тундри из хеликоптера.
Ово је Китова алеја на острву Итигран у Беринговом мору. Место је покривено остацима лобања и виличних костију гренландских китова. Алеја потиче из XIV-XVI века и сматра се да је то било старо ескимско светилиште. Откривено је тек 1976. године.
Пут до напуштеног села Иуљтин које се налази иза поларника. Тридесетих година ту је откривено једно од највећих налазишта на свету калаја, волфрама и молибдена. Деведесетих година је због кризе везане за распад СССР-а прекинута индустријска производња, предузећа су банкротирала, а људи напустили село.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
