Московска Сандуновска парна купатила, чувена бања коју су посећивали Толстој и Чехов

Невероватно искуство! Спољни изглед не открива шта се унутра крије. Тек када уђете нуди вам се спектакуларно руско искуство. Невероватна руска грандиозност са запањујућим декором из одговарајуће епохе". Овако данас о Сандуновским парним купатилима или једноставно само Сандунима говоре страни посетиоци. Исти такав утисак бања је остављала још од 1808. године отварања парног купатила.

Сандуни су били опремљени на највишем могућем нивоу, а ентеријери поређени са дворским. И што је врло важно, без обзира на високопозициониране и виђене госте, од чиновника и Лава Толстоја до великих кнежева Романових, ово место никада није било резервисано само за аристократију. У бањању је одвајкада уживао и обичан свет.

Бања купљена за царске дијаманте

Сандуновска парна купатила име су добила по оснивачима, глумцима дворског позоришта Сили Сандунову и Јелисавети Урановој. Императорка Јекатерина Друга била је велики поштовалац њиховог стваралаштва, а када су се венчали, поклонила им је раскошну дијамантску огрлицу.

Како би поправио материјални положај породице, Сандунов у Москви покреће приватни посао. Сав новац који је зарадио, укључујући и онај који је добио од продаје императоркиног поклона потрошио је на куповину земље у близини Бољшог театра и Кремља. Првобитно је имао у плану изградњу продајних објеката или стамбене четврти, али се на крају одлучио за бању.

Парна купатила су била завршена 1808. године, а у „бању нахрупела цела Москва“. „Од тренутка када су отворени Сандуни су били центар престоничког друштвеног живота. Нешто попут енглеског клуба за племиће и поликлинике за прост свет“, писао је Гиљаровски у делу „Москва и Московљани“.

У Сандунима је сваки друштвени сталеж имао своје купатило. Добростојећи су у „племићком“ сектору бањање плаћали пет рубаља. Раднике и сиротињу купање у „народском“ делу коштало је пет копејки. Вода, топлота и пара у том разреду били су исти, али је уређење било другачије.

Удобност за племиће била је невиђена у то време. И док су раније у бањама постојале преграде које су одвајале мушкарце од жена, у Сандунима је уведена новина, купатила су била подељена на мушки и женски део. За племство су направљене одвојене просторије са меким софама, чистим чаршавима, свлачионицама са огледалима, сребрним лаворима и обученом послугом.

Свлачионице у којима је било врло пријатно проводити време брзо су се претвориле у клуб. У парним купатилима се сретала књижевна и политичка елита. У „племићким“ разредима бањали су се и Александар Пушкин, и Лав Толстој, и Антон Чехов, који је живео у близини и волео да посећује Сандуне.

„Цар бања“

У деветнаестом веку Сандуни су често мењали власнике, али су исто тако временом пропадали. Иако су репутацију успевали да сачувају, популарност су муњевито губили. У Москви су почеле да се отварају модерније бање.

Крајем века Сандуни су се нашли у власништву Вере Фирсанове, ћерке једног од најбогатијих московских предузетника Ивана Фирсанова. Њен муж Алексеј Генецки, убедио је богату наследницу да уложи новац у „рушевину“ и на том месту подигне „дворац за парна купатила какав Москва још увек није видела и какав неће видети“. Тог тренутка почиње нови живот Сандуна.

План реконструкције био је грандиозан. Гонецки се упутио у Турску и Ирску да „покупи“ страна искуства. Ангажовао је једног од најбољих бечких архитеката тог времена, Бориса Фрејденбарга и за уређење „двроца“ донео најбоље материјале, мермер и гранит из Италије и Норвешке, а керамичке плочице из Швајцарске и Енглеске. Електрична станица, иначе трећа у то време у Москви, изграђена је само за Сандуне, а за филтрирање воде коришћена америчка апаратура.

Нови Сандуни поново су отворили врата за посетиоце 1896. године, а да види величанствени догађај сјатило се „пола Москве“. И заиста је имало шта да се види. Арапско двориште, маварска дворана, готска сала, ирско и руско одељење за парење, антички базен, гипсани радови и мермерне степенице, скулптуре, зидови осликани златним бојама, речју целокупно унутрашње уређење могло је да парира раскошним вилама руског племства.

После такве реконструкције Сандуни су се вратили у прву лигу. Оперски певач Фјодор Шаљапин који је редовно посећивао Сандуне и тамо наручивао рибљу чорбу од кечиге, назвао је московска парна купатила „Цар бањом“. И био је у праву, овде су долазили да уживају у бањским благодетима чак и велики кнежеви Романови.

Ко данас посећује Сандуне

Доласком комуниста на власт Москва умало није остала без Сандуна. Сав тај шик и сјај никако се нису уклапали у нову идеологију. Били су одвећ непријатељски и буржујски. Бања је ипак опстала. Прича се, између осталог и зато што су у њу долазили бројни партијски функционери јер је била близу Кремља. Реновирања, међутим, у совјетско време није било, што је резултирало великим оштећењима у унутрашњости бање. Реконструкције историјских купатила подухватило се тек деведесетих година прошлог века, а бројни ентеријери обнављани су на основу црно-белих фотографија тек двехиљадитих. Данас су најбоље очувани ентеријери мушког дела купатила високе категорије, па се ту и организују обиласци.

Купатила и даље функционишу по принципу поделе на категорије, данас су то прва и висока.

„У првој категорији парење је мекше и влажније, а код нас у високој, топлије и јаче. У обе категорије увек има много гостију. Има жена које долазе већ двадесет година. У првом разреду постоји дан у коме важе погодности за пензионере, па тада у бању долазе они којима је ово место добро познато још из времена „комуналки“ (заједничких станова) без купатила“, напомиње Александра Горјачевски, запослена у женском одељењу високе категорије.

Сандуне редовно посећује широк спектар корисника, од врло младих девојака (на располагању им је палета услуга од парења до пилинга, маникира, фризера и још много тога) до познатих глумаца, предузетника, канцеларијских службеника, спортиста, балерина Бољшог театра. Иначе сами Сандуни се врло често пореде са Бољшим театром по значају и историјској вредности.

Баш као некад у Сандунима и данас ради ресторан руске кухиње, а осим мушког и женског одељења постоје нумерисана купатила која могу да се изнајме попут соба у хотелу (Совјетска, Камчатска, Римска, Бајкалска, Трговачка и друге). Свака соба има одељење за парење, иначе срце руске бање, базен, салон и спаваћу собу.

„Гумене папуче, чаршави и метлица могу да се добију у купатилу. Препоручујем капу за главу и баде мантил, ако вам је потребан. Воду можете да донесете или набавите у мини бару који није скуп. Ми смо поручивали чај, мале палачинке са кавијаром и лососом и мед“, каже Валентина из Москве.

Запослени у купатилу скрећу пажњу како да понесете најбољи могући утисак из руске бање и притом не нашкодите здрављу, односно шта никако да не смете да чините. Купатило заобилазите у великом луку ако имате високу температуру, затим неко запаљење, отворене ране, озбиљне хроничне болести. Алкохол и бања никако не иду једно с другим. Овде важи правило као кад седате за волан. Ни трунке алкохола. Кад завршиш са бањским процедурама и спремаш се да пођеш кући, можеш да попијеш, каже Алексеј Новиков, запослен у мушком одељењу високе категорије.